Njiva

38. гтрана. сваки је частан човек обвезан да послужи јавноме добру но снази својој а некмо ли у рату, када отаџбина с правом очекује да јој сваки син и свака кћп притече у помоћ. Нека никога не изненађује ни то‘ што се од јако и жене могу одређиватн на опћи рад. Не само код нас, него у свпма државама на светуЈ нозпвају у ратно доба свакога здравога човека у војску, те не остаје друго него да се и жене употребе на јавни, опћи рад. Већ је крајње време да се ирестане с тиме: да док су мушки на бојпштима, дотле жеие пли кћери војника да седе дома беснослене, скрштенпх руку и да ишчекују само помоћ од државе. Не може нико да зна нп да каже: не ће ли овај рат трајати још и целога лета. Ако би збиља рат трајао тако дуго, онда ће ваљати економске радове обавити путем опће помоћи — јер ми без нове жетве не можемо остати а богме ни опстати. Закон принуђава свакога да мора све животне намирнице, које су му преко личне и домаће потребе излишие, местној власти пријавити и њојзи исте по званичној највишој цени уступити. Јавни је интерес да се знаде где и колико имаде у нас у залихи животних намирница на расположењу, јер само тако се могу подмирити нотребе и војске и наше. Од како је света и века никад се нигде није ратовало без незгода и по оне који су остали на дому. Рат је рат — није никоме брат! — вели наша иословица. Али шта су наше

XVIII. год. невоље према онима пашпх јунака на бојним пољима, према мукама наших рањепика! Данас не сме бпти у народу људи двојаке феле — једни да мећу свој живот сваки час на коцку а други да се код куће мргоде и на најмању неирилику. Данас ваља цело становништво наше домовпне да сеуједиин У један народ; у народ, који једнако мисли, једно осећа, једно жели, једно хоће а то је — да ма и са највећим жртвама победп мплпоне својих непријатеља! У то име и Бог ће нам помоћи. Л. Т.

ЖИВИНА. Избор јаја за наси~ђивање. Многи живинари немају успеха прн насађивању и извођењу пилића, једино због рђавога избора и чувања јаја. Што је већи број кокошију носнља, ваља иматн и већи број гнезда у које ће кокоши носити своја ја.ја. Кад је мали број гнезда, онда више кокогаију навале у њнх, те оне, које су после цошле узнемиравају оне које су већ легле да снесу. Или ако не то, многе од њнх траже склонита места те носе ван живинарника. У већини случајева, оваква јаја нре ноједу штеточине него што живинару дођу до руку. А то је штета. Исто тако, не треба никад дозволити да у гнезду има више јаја на које ће кокоши легати кад своје хоће да снесу. Јер има кокошију које дуго у гнезду леже док снесу. Лежећи тако више њих једна за другом, почну их загревати, од чега се клица стане

ЊИВА