Njiva

68 страиа.

ЊИВА

XVIII. год.

1. почевши од 18. септембра 1914. скопчани су с поседокањам медаље за храброст ови месечнп доплатци: 60 крЈна са златном медаљом за храброст, 15 круна са сребрном медаљом I. разреда за храброст, те 7 круна и 50 ф. са сребрном медаљом II. разреда за храброст. Ови се доплатци исплаћују упапред на први дан сваког месеца. 2. Право на овај доходак за медаљу у овом новом износу почпње за оне, који су већ одликовани, од 18. септембра 1914., а за будуће поседнпке медаље од 1. дана онога месеца, у којем му је медаља подељена. Доплатак престаје онога месеца, у којем поседнпк умре илп буде судбено осуђен осудом, с којом је снагом закона скопчан губитак медаље за храброст. 3. Постојеће одредбе о повременој обустави доплатака за медаље остају на снази с овом променом, да се примање овог доплатка не може прекинути, ако је поседнпк дисцпплинарно осуђен на затвор. У случају обуставе доплатка за медаљу утрњује оним месецом. када се је догодио случај, ради којег је доплатак прекинут, а поновно оживљује се месецом. када су престали узроци прекидања. Архијерејске Божи-кне посланице. II. ГАВРИЈ1 по милости Божјој православни српски епископвршачки, Белоцрквански и панчевачки, поздравља, у очинској љубави, своме подручном

светтенству. клиру и народу српском празник рождества христовог. Страшни су то данп, што ево народп наше монархије преживљују. Страшно је то доба овог крвавог рата, који букти на све стране. Занемила песма, умукнуле свеколике свпрале: још се ваљда чује свирка у друштву пијаница а песма у друштву блуднпца. све друго плаче. кука и нариче: то добра мајка, то верна љуба, то нежна сеја, то бедно спроче. Док се на једној страни сузе лију, то се на другој крв пролива. И сунце, та небеска звезда. тоне данас у море крвп, да се сутра дпгне из мора суза. Страшни су то данп. Како ћеш овог Божића да примиш полаженпка, кад помислиш, да ће ти с њим можда у исто доба у кућу банути и гласнпк смрти, да ти јави, да те је за навек оотавио то син, то брат, то родптељ и бранитељ ? ! Како ћеш да палиш бадњак, кад у тебе срце зебе, да се негде у далекој земљи људи смрзавају а међу њима и опи, који теби близу срца стоје?! Како ћеш да ужежеш божићну свећу, кад те страх обузима, да то није можда воштаница самртница оном, који у туђини умире и тебе изгледа, да му са чела хладни зној утреш и усануле очи склопиш ? ! Како ћеш да ломпш чесницу, како да наменеш комадић оном, који негде далеко глад и жеђ трпи, а ти си га ранпо и одранпо ? ! Како ћеш да режеш божићнн колач а да га не залијеш горком сузом место рујним вином ? ! Страшни оу то дани. Умео сам душо м ^а, да ти изнесем пред очи страшне слике и прилике,