Njiva

Ратарски недељни лист

р Ј\чг.|ч

Врој 6. 7. фебр. (25. јан.) 1915. XVIII. год. Претплата је: 3 круна на цеду годину. Уреднпштво и наклада «Њпве» је: Излази сваке недеље. ВшЈареа!, Е§уе1ет-и1сга 4.

Излазн п на мађарском, словачком. рушњачко.м, румунском и немачком језикЈ.

У интересу наше жетве. Док се напш војници јуначкп боре на бојишту, морн нас овде на дому брига шта ће бити са нашом идућом жетвом? Рат је заузео наше најбоље радепике а то знаде сваки паметан човек, да је ове године ако икад врло важно, да земља не остане неурађена, парлог, те да наша држава имаде ове године довољно хране и пиће, Ово је наша велика брпга, али ипак не треба са ње да здвајамо, да очајавамо. Не брине се вредни мрав и неуморна пчела што кукавпца кука. Људи што су остали код куће, жене па и деца, раде вредно место очева, мужева п браће на далекоме бојишту, па се служе гдегод је могуће и са земљораднпчкпм машинама; хватају у јарам ц краве, па онај који има припреге за орање помаже и ономе

који је нема. Ма нас стало колико муке и труда, ове годпне ваља засејати и најмања комадић земље. Ко није сејао јесенас, нека сеје на пролеће. Па п оне усеве који су се зимус показалп слаби и местпчави, треба преорати па из нова засејати. Преузвишени г. барон Имре Гиљан, мпнистар пољопривреде издао је подужу наредбу, у којој се бави са неколпко брига и невоља земљорадникових. Погато у многим крајевима није било довољно семена за јесење сејање, поверио је г. министар једном великом земаљском заводу: Задрузи Мађарских Газда да скупи велику залиху семена за усев. Дакле когод треба семена нека се обрати с поверењем Управи те Задруге (Мадуаг Мехбдагс!ак 8гбуе1кеге1е 1»аг«а1ббадапак ВиЈареб1еп, V., А1ко1тапу-и1са 29. бгат) и