Njiva

84. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

са 20 К по метеру, и одбив трошак ђубрења, исказало се 316 круна чисте хасне добивене ли са вештачкога ђубрења. Бивало је да су баштованп узели по прегршт вештачкога ђубрета и посулп га воћци око стабла. То не вреди ама баш ништа. Ко жели своју воћку да нађубрп, нека избушп воћци под целом круном њезпном рупе по 8—10 центпметра шпроке а 60—70 центнметра дубоке п нека успе у њпх за воћку одмерену колпчину вештачкога ђубрета, па нека остави рупе те стално отворене, да се у њих слива кишница. Добро ће учпнптп ако пх налије и бунарском водом. Рупе ове буше се с јесенн п зими и засипају се са кадпсуперфосфатом и то толпко, да дође на једно јутро барем 3—4 метера. С пролећа сппа се у псте те рупе чплска салптра пли сумпоровати ампонак п то марта месеца чим се земља откравп п половина опета кад воћке цветају и то по катастралном јутру 100—150 килограма. Ако нам коћке једне године не роде, знајте да је томе једпни узрок то, што је земља кзнурена. Ми воћку нпкад не ђубримо а овамо захтевамо од ње да нам роди сваке годнне. Воћка исисава из год у год из земље много хране и то увек једну и псту х Р а ну, а хране те у родннм годинама бива тако много мање, да воћка идуће године не може да истера иупољке и нема чпме да изведе себи род и ако роди и те године, род јој кржљави вамо са недостатка хране. Из ништа не може да бива ишта. Тако и воћка ако је не хранимо, заузима само

много места а не доноси нам рода. Нађубрена воћка може да роди толико, да газда јој може да узме за њезин род леп новац. Изволите само све ово што рекосмо о ђубрењу наших воћака зрело расудити, нађубрпте своје воћке било вештачким било шталским ђубретом па ћете се уверити, да нисмо ово говорили у ветар, пего баш са основом. Воће је врло добра и здрава храна, било сирово. било кувано, било ушећерено, бпо као пекмез. Некада су нашежене куповале шљивезабрашно — јер су им баште биле пу т не корова. Данас сваки разуман газда саци по својој баштн и авдијп воћке а жене сеје по башти сваковрсно зеље. И зеље и воће ће наш боље родпти ако га ђубримо, као што овде исказасмо, с вештачком ђубретом. Идући пут ћемо изложити: како се с вештачким ђубретом ђубре виногради по брдима и по равници.

Железиица у рату. Ако желе људи и државе и миру да напредују, врло им је потребно да пмају добра средства за саобраћај: путеве п железнице. У рату је добар саобраћај најважнија ствар — јер од њега зависи брзо наступање војске. Огуда ваља и у миру, кад је питање да се гдегод гради железница, да војена власт саизволн на то грађење. Ако војена власт не приговори, дозвољава се градња железнице. Ну бива да се рат води на таком земљишту, где је мало железница и