Njiva

182. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

У хатар наше припреге. Преузвашени господин Мипистар пољопрпвреде чпни све што је могућно, да се — унаточ свој нашој несташицп у припрези — ппак обаве свп газдпнскп послови и подвози, без икакве запреке. Једном садањом наредбом обуставио је господин Министар некоје одредбе пз наредбе пздате ради обране од прилепчивог шапа у устпма и дозволио је до даљега расположења: да се пз затворенога дворпшта шапом окужене опћине сме здрава марва употребити у опћпнскоме хатару, уз исказницу, за пољске радове и журне подвозе. Истерпвање ове марве по увратинама, без додира друмова, на поједине потесе, може бивати и без исказнице. Из неокужених дворишта шапом п устобољом окужених опћина сме се марва употребити у опћинском хатару без исказнице и ван хатара опћпне са исказницом на неопходно нужне пољске радове и на журне подвозе. Ову потребну, небиљеговану исказницу издаје Опћинско Погдаварство бесплатно. Болесну пли сумњпву марву из окужених дворишта није ни од сада слободно пзводити на пољске радове. На улазе окужених дворишта има се споља прилепити читко написана цедуља са натппсом: »Окужено шапом и устобољом!» Мпнпстар је дозволпо, да се ради несташице у радној снази у окуженим опћннама не постављају стражари, а у интересу слободнога промета, да се не образују кужнп окрузи.

а вештачко окуживање да се ограничи само на непосредно угрожену животињу, а п то да се одложи за време најжурнијих пољских радова. Но, да се не би радп ублажавања наредбе, која се односи на забран кужна болест разнела, упозориће г. Мпнпстар газде: да своју болесну марву не употребљују никако на радове и ако опазе на марви, коју су употребили на радове, какове знаке боловања, да то пријаве одмах Опћпнскоме Ноглаварству. Власти су упућене, да опажене преступе строго казне и да од оних, који се не држе прописа, одузму исказнпце.

Земљорадничке шноле у Угарској. Све већа економска борба гони људе на размишљање, како ће од свог рада пматп што впше користи. Као год у индустрији, трговини и занату, тако исто и код земљорадника осећа се све већа и већа потреба за већим обрезовањем у своме послу. — Мора дакле више учити, како ће рацијоналније обрађиватп земљу, да од ње извуче што више користи, те да што успешније изађе из данашње екоиомске борбе. У раније доба биле су економске прилике много лакше, али данас су се оне у многоме измениле и сваки онај земљорадник, који мислн на будућност своју и својих, мора променитп и свој начин рада — обраду земље, а да ово може постпћи, потребна му је школа, где би се оспособио за рацпјоналнију обраду земл е.