Njiva

XVIII. год.

њикл

243. гграна.

обвезани на тај јавнп рад. да се зна на какове се може оелопнти - ако дође до употребе јавпога рада. Сваки разуман човек одобриће преузвишеном г. мпнистру Имрп Гплан»ију ове његове строге наредбе: јер ће сваки човек разуметп, да он ово наређује само у корпст ратара. Којпма п то ваља тумачити, ти с.у заклети пепријатељи своје отаџбине. Свака стопа земље родп берићстом не само у нашу корист, него у корист целе наше државе — а држава смо ми, који смо код својих кућа. а и наша храбра војска, која се јуначки бори на свим пољима. И народ. тт војска љуто бн осетили, ако бп нас. што не дај Воже. омахнула жетва што пам иде. То мл не можемо, то ми не ћемо допустити — докле нас тече п једиога! Не остављајмо земљу незасејану. Наша војска потребује тако много хлеба, да је па.ча економима. који код куће остајемо. најпреча дужност. да се удвостручепом вредноћом трудимо. засејавшп сваку стопу земље, да осигурамо потребу хлеба наше војске и наше домовинс. Свако треба да увиди, да само онда можемо нобедоносно из овога рата изаћи, ако сваку ратну потрсбу задовољити умемо. Поред муниције је најважнија потреба храна. У томе поглсду са добрпм прнмером иду унапред државе, које се уз нас бију. нарочито Немачка Царе-

вина на свакоме кораку пастојава. да у државп не остане нп једна стопа земље празпа п да се п така земљишта засеју, па која сс до сада ни мпслило нпје. Огромна шумска зем.љишта долазс онде под ашов п мотику, та зем.љишта ако пнко други а оно ће заробљеницп обрађпватн н засејавати већим делом са кромпиром. Немачка предвиђеност тако далеко пде. да и празна земљишта и празне плацеве (кућишта) по варошима засе.јавају са кромпиром или другом корисном бпљком тита више у Берлину, у тој .једпој од највећих варошп тта свету. варошки баштовани и варошке баште заеејавају кромпиром. Не заостајмо дакле ни ми. Та око села обично многс плодне земље остају незасејане, када бп све те обрадили, преоралп п заоејалп јечмом, кршгаиром п другнм корисним бнљем. могли би производпти колпчине које милијоне вреде. Нпје сада важно питање шта нам ваља па тим зем.љиштима сејатп, та то је сад сасвнм свеједно, шта саде. где пре ништа није родмло, пропзводимо, главно је да зелгља род донесе и не остане у парлогу. Једно пам ипак ваља пматп на уму. да земљу, која је за ту цел, згодна, трсба да заеејемо са таким биљем. која раио зре, које већ јуна —јула дају жетву. Така биљка је у првом реду рапп кромппр п то парочито неке врсте, које већ јуна месеца дају хране ако је земља добро сиремљена, еавесно иоорана п пођубрена. Рани кромипр имаде п на