Njiva

XVIII. год,

ЊИВА

247. страна.

Код нас не посвећује се нтгти издатека она пажп.а воћарству, као пгго то бнва з’ другим пдпредним зсмљама. Разуме се. да то по нас нпје хвале вредио, ,у толико више, што воћарство. обзиром на своју важност, пгра ,у народном господарству велику улбгу. Иегледамо лн натпе воћњаке, тад ст' морамо ,у највипн' случајева управо згражатп над стањем, у којем се налазе засађене воћке. Човек. који путује напгам крајевима те се занима за воћарство, добива опажањем уверење, да се наше воћарство не ће тако дуго подпћи на сталан степеи напретка. догод га ие будемо реорганизовали. т. ј. поставили на здрав темељ! Настојаћу. да укратко ирикажем начии н пут, којим би се ималопоћи. жели лп се око иодизања нашег воћарства постнћп потпуни успех. Пре свега морам копстатовати. да до саме садњс воћака у поједииим нашњм крајевима без претходног ирограмн и сталног система не полажем велику важност. јер сам уверсн. да се са самом садњом воћака без обзира па врсте дотичног воћа не ће моћи воћарство никада подићи на оиу висииу, на коју бп с обзиром на наше климатске прилике, тло и положај могло п морало да дође. Уверен сам. да би у појединпм нашим крајевнма могло воћарство већу корист доносптп, него випоградарство, с разлога. јер се воћарство с обзпром на поднебље, положај и тло може и тамо с успехом терати, где винова лоза не успева или где се добпвају вина лоше ка-

квоће, која немају нпкакову цену (прођу). Ово је потоње врло важно шггање, јер вина имаде вазда достатнпх количииа, док воћа не може бити нпкада превпше, пошто се воће не трошп само за ужитак, већ и као храна. те за лечење. Предели, који су обзиром на поднебље, тло и положај неприкладни за виноградарство, требали би се с тога бавпти воћарством, јер ће од тога ттматн највећу добит, иретпостављајућ, да целп рад оснују иа ваљапом темељу. Не само у крајевима, који су неприкладпи за виноградарство. већ свагде, где имаде згодног места, ваљало бм засновати воћњаке, јер ће нам се то. уз ваљану основу и напредпу негу воћака, правовремено обирање, врстање, паковање и спремање продуцираног воћа, вазда добро исплаћивати. Приликом разних разговора с нашим сељацпма о подизању воћарства добива се често пута — када човек наговара људе на садњу и пегу воћака — овај одговор : «Е, ми би емо воћке садили и неговали, кад би смо знали, да ће нам се труд и трошак ианлатитп, т. ј. кад бн већ у папред били уверенп. да ће пам уложена главница одбациватп одговарајуће камате.» Или: «Не ћемо засадити п неговати воћке, јер смо се уверили код наших еуседа, да нм се то и е иснлаћује« итд. На све то одговарам ово: Јесте, истина је, да се воћарство пе исплаћује у оном случају, ако се прнликом заснпвања воћњака не пази