Njiva

208 . стршга.

ЊИВА

XVIII. год.

врстама дотичиога воћа, те бп тако трговцп с воћем п другп иптересентп зналп већ унапред, где ће ово или оно воће, дотнчпо ову нјги ону врсту тога воћа, моћп у велпким количинама пабавптп! За таково воће т. ,ј. за велпке количппе једноличног воћа п врста плаћа се увек по метерској центи за 5—10—15 крупа впше, него ли за мешавпну од врста! Као год што су се у иоједпппм крајевпма размножиле разне лошпје врсте јабука. крушака и другог воћа, тако псто ваља настојатп, да се у подвострученој мпожипи развију плп размноже ваљане столне п трговачке врсте доттгчног воћа. Досадаље се мешавипе лошијпх врста. које пемају у трговпип ппкакву прођу. пмају прнцепити са опо мало врста дотичног воћа. које су пзабране за дотпчпп крај. Прпцепљивање неприкладних врста врло је важан посао у папредном воћарству, јер се помоћу ове опсрацпје може цело воћарство реорганизоватп и поболлдатп, т. ј. учппитн таквпм, како ће бпти кадро донашатп корпстп. Потребно је с тога да се прпцеп.љивање непрпкладних врста јабука п крушака све то више удоми. јер ће се тнме моћп брзо и јефтино ноправптп опе погренпсе, које су обзнром на избор врста учпњене прнлпком оснпвања воћљака илп садње воћака у опће. У ЛМепег ћапсКупТзећаћћсће /,е\1ип<ц>-у од 8. маја 1912. под насловом «2пг $ог1еп\уаћ1 јт ћапбезоћзЊаи» Алфред Колерт велп, да је у целој Европп пајвећа погрешка у воћарству та, што постоји цела смеша

врста. Треба ићи за тим, да се сталне врсте дотичиог воћа могу на вагоне продавати, јер ће се само у том случају воћарство рентираги. Надаље велн А. Колерт ово : «Сељак нремало чпта, а стручна се предавања премало држе, а због тога се обзиром па ваљан пзбор врста пе могу иолучптп успесн. Треба се прилагодитп захтевпма модерпог доба, те узгајати фине врсте дотнчиог воћа, јер со само тада воћарство псплаћује. Данас на све стране долазе странцп, који врло радо купују фиио воће н добро га плаћају. Све неприкладие врсте јабука п крушака — ма да су већ 30 до 40 годпна старе — ваља прицепити са врстама. које су прикладне за поетојеће клпматске прилике, тло птд. Једпа једииа врста понуђена у велпкој количипи плаћа се два до три пута вшие, него ли мешавина од врста! Надаље ва,ља пћп за тпм, да се нмепа дотичних врста ва.љано означе, а сељака треба уверитп о сходностп ваљано означених пмена п о вредпости ,једпе врсте у великим количинама.» Племке (калами, ЕЈећеЈзег) за прицепљивање неприкладних врста или уопће за оплемењпвање воћака, имаду се вазда узимати са потпупо здравнх, плоднпх п изабраних (селекцијоннсаних) воћака одпостте врсте, јер се само помоћу ригорозпог поступка прнгодом узпмања племака, у сврху процепљивања плп оплемењивања, у опће могу постићп у воћарству ваљани успеси, док се у противном елучају остаје тамо, где се и пре биЛО ! (НаставиГе се.)