Njiva

Бро.ј 19. 9. маја (20. априла) 1915. XVIII. год. Претплата је: 3 круне на целу годпну. Уредннштво и наклада «Њнве» је: Пзлази сваке недеље. ВисЈарезЦ Е§уе1ет-и1сга 4. Излазп и па мађарском, словачком. рушњачком. румунском п немачком језпку.

Други ратни зајам. Цео свет знаде, да угарскн земл>орадници стоје сјајно на своме месту У овоме рату — и овде на дому и тамо далеко на убојном фронту. па н на пољу пожртвовања. Наш земљорадник пролева крв своју за краља п отаџбину, борпсеса сваком незгодом, одапире се свом снагом у трудноме раду п жртвује све што може и у будуке. Угарски земљорадник ,је не само У мпру поуздани темељ народу — него ,је и у рату стуб тврђи п од челнка. Наш ратарскп свет хоће светлим образом да дочека своје јунаке кад се буду враћали са бојишта па да пм рече поносито: — Ви пролевасте крв а ми радисмо: вп живесте а ми жртвовасмо

свој труд за отаџбину, за љезпну славу п слободу. Иарод је показао своју пожртвовност п одушевљење прп упису за лањски ратни зајам. Она милијарда круна. коју је на прву реч положпо на олтар отаџбини, била је сјајан доказ наше будне свести, нашег неопнсанога поверења. Сада се поново обраћа на нас наша државна Влада. Она уиравља своју реч своме народу, јер се уверила, да је он веран, издржљив п иожртвован. Рат гута милијарде, алн да ннје тих лшлпјарда, рат би прогутао нас — но ми хоћемо да останемо живи. да се и даље развијамо, да жпвимо навеки. Ето зато, ако затреба, положићемо на олтар, отаџбини сав свој иметак па све и последњу пребијену пару. Дати данас отаџбини значи датн