Njiva

290. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

нама сампма. Значн дати живота јој, снаге п издржљивостп. Сада, када видимо да смо девет пунпх месеци моглп ,у орјашкој борбп да одолемо ужасно.ј надмоћи непријатеља; сада када видимо да су наши јуначки борци са беспримерним напорима, патњом п неодољивим јурпшима осигурали нам ову нангу мнлу п днвну земљу; сада. кад су надбплп п скршнлп ону грдну надмоћ, осрамотилп непријатеља н пзгопили дпвље хорде његове из нашпх међа: можемо се уздати п уздајмо се у своју славну победу. • Ово уздање треба да се покаже белодано сада. када пас Влада позива на уипс другога ратпога зајма. Она нам нудн п за овај другп зајам сличне погодности за новац који ћемо својој државп позајмпти — јер ће нам наш капптал носнтн н сада. уз потпуну спгурност, врло лепу камату — као што нам носи од првога ратнога зајма. Кад би смо овај другп ратнп зајам сматрали само као пословпи и тада не можемо пожелетп себн бољег и уноснпјега улога. Уписанп капнтал. кога можемо да уплатпмо у четпри оброка, ујемчује иам уз најбоље услове камату од 7 постотака а толико се не ће моћи постпгнути ни после рата од нашпх најуноспијпх послова. Уз то је овај другп ратгш зајам прави народип зајам. јер ко имаде мање коју круну 100 круна илн 50 круна, тај већ може да уппше овај зајам. н тако може да буде удеоннк ове новчане борбе и свакп ратар који има па дому своме нешто уштеђе-

нога новца. може да уложп у овајзајам оне беле круне, које је чувао за црне дане. Дакле није реч о томе, да бп смо мп са уписом за овај други ратнп зајам чинплн само жртве. Држава нп не тражи од нас жртве, него тражп добро укамаћеног зајма — а тога јој одрећн не може инко ко ио.те располаже са новцем ; јер би се то звало: да равиодушно п немарно гледамо борбу милиона оне наше браће, која пролевају крв своју за пас. Немци су за свој првп ратни зајам уппсали три п по милпјарде, за другп зајам десет милијарди. Наши борци у Карпатима, Пољској п Француској не уступају евојим јунаштвом првенства Немцима. Покажимо дакле п ми овде на домј 7 : да у овоме часу, када се уппсује другп ратнп зајам, не заостајемо иза својих славних савезника. него да. по сназн својој, полажемо новце евоје на олтар миле отаџбине. Нека вође по нашим селпма заићу од куће до куће, па нека растумаче сеоским газдама: да ваља да поваде пз својих сандука, из штедионица п банкп и пз дрлтих новчанпх завода свој новац — јер ко имаде новаца п не ће да даде — тај своме сину или брату. тамо у убојном реду, не ће да даде кору хлеба, пе ће да му даде џебане — пего га излаже томе, да га глад умори ' илн да га. Рус убије. Сваки сељак, сваки грађаиин ва.ља сада да упише свој удео за овај други ратнп зајам — јер то иште част његова. Зпамо ми да са пролећа треба ратару сваки фплпр, али је