Njiva

310. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Месната живина. Најједноеташгајп предмет радњи еа живином јесу јаја, јер ту иема другог иосла. него само покуиптп јаја па пх продатп. Но куд и камо је уносније, удесптп. да квочка излеже пилиће плп да се нзлегу стројем иа да се продаду као месо, јер тпме се онда псплатп п храна п труд. Сваки крај пма свој засебан укус. Аустрнјп п у Јужној Немачкој волп свет пржене пнлнће, те купује пплиће у свако доба године по скупе новце. За пржење је најбоље ппле од својих седам до осам недеља, које је најбоље онда, ако је гојеио бар иедељу дана, пре но гато се закоље. Ниле за пржење најзгоднпје се живо носп у промет, али се и зактано може шпљатп у варош, јер га радо купују и добро плаћају. Нарочито сад. Потрошњу пплића за иржење могле би паше газде пскористпти с једне стране уметнпм пзлеживањем, с друге стране зимским одгајивањем пилпћа, Излеживање стројем данас је већ веома распрострањено а има ту велпку предност, да се може пзлећп ма кад, да се дакле на пијацу могу пзнетп пилпћи за пржење и оида, кад немамо квочке. Зимско одгајивање пилића дајс многим и многим породицама насушни хлеб а и прилике, да стеку

комадпћ земље. У нас се уопште мислп, да је пилиће вредно одгајивати само у пролеће п летп. но у Немачкој су, нарочпто по некпм крајевпма, одавпа већ дошлп на то. да се зимским одгајивањем пилића може зарадптп сплан новац. Опдашњи становнпцп под јесен паново удесе да се излегу пплићи, које онда пет до шест недеља гоје јаком храном, па пх дневно хиљадама шаљу у око.тна места. где пх кољу, опаре п очшнћене одаиде шаљу по целом свету. И у нас бп ваљало завестп тај начни, те бн се пплпћп за пржење и у нашој отаџбипп н у пноземству красно могли продаватм. II пилићи за печење псто су тако веома тражен артикл н врло се добро плаћају, кад су од дванаест недеља н добро угојенп. Копуновп п кокошке за печење најбољи су од шест до осам месецп. Код њпх је прп одгајивању главна сврха то, да буду што крупнпји п да имају што више меса. Из Угарске се досад сплнн пплпћп односпли у Штајерску, па су опда оданде шпљани у иноземство. Највећи део штајерскнх копунова управо су мађарскн копуновн. Трговипа радо гледа у промету н кокошке за чорбу. Газда ће пајбоље урадптп, ако своје квочке шребере и опорави још пре но што се почну лпњати, јер чпм наиђе лпњање, одмах се стану губпти а осим тога, што пх за време лпњања добро ваља хранити, још и опорава захтева више хране. У та три облпка долази живина у