Njiva

370. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

ницп, инвалиди, осим своје законпте мировнпе добију још и одвојену припомоћ. Врло је важно да она државна потпора, која је оспгурана члановпма породице, саразмерпо допунп пздржаваље пнвалида. У том погледу наређује закон: чпм инвалидп буду из војске отпуштени, да њпхове породпце губе одмах за тиме државну потпору. По овоме правилу могло бп се догодптп то: да пивалиди заједио са својим породицама губе баш оида државиу потпору, кад би им она била најпотребштја. Са оваком незгодом није се могло ,чекатп дотле докле не престане рат; ваљало је нешто наредити, ма и привремено. Зато је влада опуномоћила надлежне власти, да у оним случајевима, у којпма су породице инвалида баш спале на државну потпору, издају им ту потиору ирпвремепо све дотле, докле законодавпи сабор ту ствар поново не уредп. Састарало се и о томе: да се путем једног земаљскога одбора уетроје у целој земљи задруге које ће се бринути за инвалиде. Ове задруго бринуће се да се нађе зараде оним немоћницима који су само делимице немоћни, а онима који су баш посве немоћпп да се нађе места, где да се сместе и да пх тамо брижљиво надгледају. Задруге ее не ће старати да се инвалиди потрпају у неке нарочите заводе, касарпе ли, него да се они, као што се смештају сирочад, сместе у поједине породнце или на посебна места налик на лородице. Да се ово

постигне, брннуће се не само власти него за ово треба да се бринемо свако и свп, којнма је па срцу неудаћа па и несрећа наших немоћника. И дотле, док се пе бп ове поменуте задруге у земљп нашој устројиле, брпне се за смештање ннвалида «3вање за потпору и смештање инвалпда« коме је председнпк гроф Алберт Аноњи. (Поштанска адреса је звању овоме: Воккап1ака1 (7уато1иб еб Е1ће1уег6 НАа1а1, Впс1аребђ VI., Апс1габбу-п1 8. бх.) Прп брпзи о пнвалпдпма врло је важно питање: накпадно лечење инвалида. У многим сдучајевима. када ноједине немоћнике, пошто је лечење њихових рана довршено, из војске отпусте, ипје могуће њнхову немоћ свести на најмању меру ако се још и иакнадно пе лече. Нужно је дакле да се ти немоћнпци са стручппм иоступањем нрнведу у таково стање, да могу себи потпуио зарађиватп кору хлеба. Зато је тим пнвалидима који су изгубили по неки уд тела свога (руку, погу) илн су постанулп кљасти и узети, нужно да се нзвеџбају у ма којем земљорадничком или занатлијском раду са кога би моглп после живети. За ове немоћнике, за њих 5—6000, уређени су у Будапешти, у Пожоњу и Коложвару иарочити заводи, који су већ отпочели наставу инвалида. Сазнало се, да је мпого таких инвалпда, који су само мало узети, те би се лечењем у заводима који исправљају поремећепа тела или у кункама толико опоравили, да би били за рад способни. Дакле по томе су-