Njiva

388. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Храњење, гојење ше^ћером. Стара је ствар, да коњ врло воли шећер. Обнчај је, да коњу, када га учпмо јахању дајемо после учења комад шећера. Паметна жпвотиња то запамтп п у иадн да после рада добива слаткога шећера. послушпа ,је своме .јахачу. Научењаци, који то разумевају пронашлн су, да шећер није само за кус, него и изванредна храна, која за трећину више вреди пего зоб. коју коњима дајемо пли кукуруз, који гоји а впше вреди н од мекиња. Меласа плп шећерни сируп, што га добијемо прп фабрикацијп шећера, пмаде у себп много шећера п већ се давио употребљава при храњењу домаћнх жпвотиња. У будуће ће се и чист шећер за ту цељ -употребљавати. То је нарочито важио дапас, када кукуруз за хлебац потребујемо, зоб се већпном за војннчке коње иотрошп, а мекиња једва имаде а и то је скупо. И за то је то важно, јер наше творнице онај део шећера, који су у мирноме времепу у стране земље извозили, данас га не могу онамо слати. Влада, да бп олакшала употребу шсћера за храну и гојење, укпнула је порез на такав шећер, ус-лед чега је такав шећер но умеренију цспу долази у руке газдама. Цена таког од пореза ослобођеног шећера нзпоси априла месеца 27 круна 20 филира, маја месеца 27 круна 40 филпра, а јуна 29 круна 00 филира. Према ве-

ликим ценама зоби. кукуруза и мекиња је дакле тај шећер доста јефтип. Да се не би са шећером злоупотребе дешавале п да га небп за јело трошили, влада Је наредила, да га ваља за јело неупотребљивим учинити, као што се то дешава са шпиритусом, којп служи за осветлење. Тај процес називамо денатурализацијом. Уденатуралнзованом шећеру пмаде на сваки сто кпла пет кила сламасте сечкс или плеве и једна кила угља од коетију. Са тим матерпјама помешан шећер слободно можемо животпњама датп као храну — али то нпје јело за људе. Испитавањем је доказано да је шсћер од пајвеће корпсти за коња п за свпњс. Није добар за рогату марву, јер ова пмаде такав стомак. да за њу шећер не вреди миого. Зато дајмо шећер коњима у место зобн а свињама у место кукуруза и јсчма. На тај начпн остаће нам мекиње за краве музаре, које ту храну врло потребују. По коњу можемо дати дневно два килограма шећера а код свињчета се рачуиа на по сто кила живе тежпие дневио пола кпле. Познато је да у шећеру нема беланчевине, која је прн хранењу животиња пеопходпо потребна. Зато једпно шећером не можемо ннкакав жив створ одржаватп. Беланчевине имаде у сену, детелнни, луцерни п грахорици итд., дакле да јо та пића редовна храна коња. У слами је мало беланчевиие, још је највише имаде у слами од грашка.