Njiva

394. отрапа.

XVIII. год.

ЊИВА

1Г пажњу виноградарима! Наш поштоваип сарадник госп. С. Којдл саопћио је у осечком економском листу «Соброс1аг»-у — виноградарима ову напомену : Пошто многи наши виноградари још увек нису на чпсто у томе када сс имаду внногради сумпорптп с обичпим. када с бакрено-сумпоршш прахом, а када пак штрцатп с растопином модре галице и ваппа пли пероцида и вапна. то им овнм дајем поновну упуту : Када су младице нарасле дуљину од 10—45 цм. тада се морају попрашптп с обичннм сумпором (против оидиума илп плесни). Кратко време пза тога (8 до 10 дана) штрцају се растопином модре галице и вапна (против нероноспоре болести лпшћа), а након тога се праше с бакреиосумпорнпм прахом (истодобно сузбијање пероносиоре п оидиума). После цветања или за време самог цветања штрцају се вииогради растопином модре галнце п вапна илп исроцида ц вапна против лероноспоре, а кратко време нза тога праше се поновно с бакрено - сумпорним прахом (против пероноспоре и оидпума). Да.ље се према потребп штрцају растопниом модре галице и вапна пли пероцнда п вапна против пероноспоре, а с обичним сумпором праше се протнв оидиума.

Нешто о зарази пегавог тиФуса. Тај немпо гост, којп се пре впше од стотпну годпиа био оставио уопће наше крајеве, те се јављао врло ретко почео је поновио да тражи своје жртве у нашој монархији. У осталим деловима наше монархаје та се болест ппје раширнла алп поред свега тога лечници су упрлп све своје силе, да спречс даље проширење те пошалине. Здравствеии одел аустријског министарства у Бечу нздао је службено саопштење, по којему разабиремо. да је укупип број болесника од пегавог тифуса изнашао до коица фебруара т. г. 432 случаја, од којих отпада претежни део на Штајерску (200 случајева). Болест се највише појавнла међу интернираним особама п заробљеницпма, тс је изнашала до сада укупни помор од 113 % . Познато је. да је та болест иа.јвпше беснела у Енглеској, Русији и на истоку. Еиглези п Руси највише су долазили у дотицај еа источним иароднма, за то су и пренели ту опасну болест у своју домовину. За Наполеонских војна у Егцлту и Сирији, француске су чете биле донеле клпцу те пешалине н у Француску. Разни писци старога и средњега века спомињује у својпм списима, а позлато је. да су је и крсташи препеш у