Njiva

524. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

јер су ластари са таквим урсзом врло кртп. На ластарима који ће се оставнтп за род за идућу годипу пе треба нравити тај прстен, јер ииаче заетарп не ће битн нн довољно задрвењенн ни довољмо спажни. Прстепаст урез вршп се па ластарпма помоћу нарочптнх маказа. Но ако се нема такве справе при оудп може се кад се пажљиво ради, извршпти н свакпм оштрим ножем. Кад је грожђе још младб пред цветаље, може се тај урез паправитп просто ноктом. Поред тгга може се рапо везатп ластар п добро затегнутим врбовим прућем или жицом. 2. Проређивање гроздова. Да бн се добнлп лепн п крупни гроздови треба кад је лоза много понела гЈожђе мало проредити. На сваком родном ластару, то јест ластару којп избија из окца на конднју, треба, ако је ластар довољно онажан оетавпти по два грозда. Но да бн се имали доиета лепи и крупни гроздови, најбоље је оставити на сваком родном ластару само ио један грозд. Кад се хоће грожђе да чува дуго у јесеи на самом чокоту треба приликом проређивања првенствеио остављати горње и нарочито најленше гроздове. Ако ое пак грожђе има да троши нли продаје чим сазри, треба остављатп доње гроздове, јер ће будући ближи крљи лозе, бити и крупнији. Проређивање грожђа треба вршити онда кад су зрпа на гроздовима достигла величину зрна од грашка. (Спрпшће се.)

Онанте се да~ће ! Јављају нз једнога села: Дошло је вам зваппчно писмо да је тај п тај (нећемо да наведемо нме му) иа бојиом нољу у јуначкој борбп славпо погинуо. Друговп су га тамо укопали н гроб му еа крстом обележилп. Лепо је од другова што су му одалп ту последњу почаст, алп нпје лепо пгго му ,је удовпца његова код куће дала велпку д а 1) у, те су се 11 а пс)ј I (и кумовп, комшпје и пријатељн добро најели п још боље наппли — а еве па рачун оно двоје еиротпца што су иза покојника остали. Пречасни г. парох је удовпцу нрекорео због те даће, говорећи: Није место даћи ип у мпрпо доба, а некмоли дапас, где ваља сваку парицу трппут преврнути, док је човек изда. Ружно си, ћерко, оплакала покојника — са вином и ракијом То не ће годити честитој душп његовој! Рођаци и пријатељи могли су те сажалпти и утешити п без даће! Боље да су се порсвенили па ти урадили твоју летпну, него што су се скупили да ти поједу и понију муку твоју и покојникову .... Усрдна молптва за покој душе јупаково Богу је пријатна и угодна, а не даћа на којој вино заплака, па често се и раскалаши па пева ! Нраво је рекао овај честитп слуга олтара Вожјег. Оканимо се даће ! Тај је обичај и у мнрно доба поткопао многу нашу кућу, а сада може да је и обори. Оканте се даћа — за свагда!