Njiva

646. отоана.

ЊИБА

XVIII. год.

брижљивом проценом утврдити, пз којега краја п из које жупаније колико ваља да се узме за јавне, опће цељи. Наравно ону залиху, коју је власт (солгабиров. варошкп капетан, мађистратскп чпновпик) реквнрисао плп пменом власти узаптио, дужан је произвођач као брпжљивн власнпк сачуватп од кварења п пазити, да та з&тгиха. све докле се не преузме, остане за људску храну подобна. Ако бп се ипак догодило, да та залиха, бпло са небрпге власника, бпло ' са његове зломишљене намере, за људску храну постане неупотребљива, то ће власт кукуруз тај свакако одузети. алп ће за њ’ платити дабогме само толнко, колико вредп — алп никако више од две трећине званпчне цеие. Произвођачу припада за бригу и чување кукуруза месечно 50 филира за сваку метерценту, алп та чуварина не може при концу премашпти трп круне. Онај пзнос кукуруза, који буде затребала власт. прпмиће Деопичко Друштво За Ратне Продукте — пменом Државе. Ако је пропзвођач нридржао толико кукуруза, колико му треба за кућевну потребу, и ако је поштено прпјавио и онај кукуруз, којп се захтева од њега за опћу употребу — па му је иза свега тога још преостало кукуруза, може тај кукуруз продатн коме драго, само тај купац мора бити овлашћен да купи кукуруза од произвођача. Као што је то код других врсти хране, код житарица, тако је и код кукуруза свако овлашћени купац,

који није сам произвођач или онај, којем нпје довољно родило кукуруза за његову кућевну и економску потребу. Сваки тај властан је да до 1. априла 1916. купи себп потребнога кукуруза у целој земљи, ма где и ма од којега произвођача, било лпчно. бпло по своме овлашћенпку. Овлашћенп еу да купују. кукуруза жупаније и варошп, већа подузећа п опћп корисни заводн (нпр. болнице, уточишта итд.) п потрошачке задруге. Ови могу п без нарочите дозволе. ма где у земљи, кулити себп потребнога кукуруза. Деоничарско Друштво Ратнпх Продуката може куповати и само и по својпм поверенпцима колико му драго кукуруза. Кукуруза за семе могу куповатп Земљорадничке Задруге а са дозволом мипистра пољопривреде п Савез Земљораднпчких Задруга. Трговцп који тргују са кукурузом (и Потрошачке Задруге), могу такођер куповатп кукуруза у оној опћпнп, где им је дућаи, магазин, али само од таковога произвођача, који је наменуо да прода најмање 100 мет. центи свога сопственога кукуруза. Трговац може да прода тај купљенн кукуруз само Држави, односно Деоничарском Друштву Ратппх Продуката. Такова индустријска подузећа која употребљују кукуруз, даље го.јптељп по занату. могу са дозволом евоје власти купити овогодишњега кукуруза две трећпне од оноликога, колико га је лане (год. 1913—1914.) утрошено у њиховом подузећу. Пецаре шпиритуса власне су да купују кукуруза само са нарочитом дозво-