Njiva

662 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Новије владине наредбе. Државна Влада нздала је прошлих дана више изнпмшгх паредаба, од којнх доносимо следеће по нас важније : Војска и кућанство. Војека тражи данас од кућанства неке жртве. Желн, да јој се за новац уступи оно домаће оруђе. које је иачињено из појединих врста ковина. Реч је о ковинама, којнма ће се војска у одбрапн домовпне много користнти, а које се у кућанству могу лако са јефтинијим оруђем замеиути. Журимо се, да свакога одма уверимо, да наша војска не трпп ни у чем ппкакве оскудице, но ово се чини само пз предострожности, да не буде, можда нп за трспутак. наша војска без потребног матерпјала. Предострожноет налаже. да се војска ие задовољи са прилагањем ковина, које ће на једном месту бити веће а на другом мање. Зато је влада издала наредбу, којом ово тштање еасвим мудро п нравично решава. Наредба важи за ове предмете: I. кухаће посуђе п трпеска залиха од црвеног бакра: 2. ови исти предмети ако су од никла; 3. кухињскп предмети од жутог бакра: 4. котлови за прање, грејалпце за воду и каде за кунање од црвеног бакра; о. котлови за кување воћа од црвеног и жутог бакра; 6. утези од иола п више килограма од жутог бакра и 7. обичне руде п цеви за завесе и ћилнмове. Н о о д о в п х с е п е м о г у р е к в ирирати онн иредметп. који су

преко потребни и не дају се надокнадпти. Ако ее реквириране ствари до 26. марта 1916. годиие не узморају предати, онда реквирацпја за друте предмете губн своју снагу. Цене реквирираним предметпма налазе се у наредби. За црвени бакар се даје по килограму 4—5, за жути бакар 2—3'75, а за никл 12 крува. Влада је одредила и највишу цену калајисаног гвозденог кухињског посуђа. те је на овај начин омогућено, да можемо реквирирано посуђе заменути са јефтинпјим. Питања око реквирирања. прекупа и предавања ствари решава компсија уз преузимање ствари. која је састављена од три лица. Предавање почиње 1. децембра ; добровољио се може и раније. Горе наведене стварп је из слободие руке дозвољено продавати само Ковинском Средишту или повереницима истога. Осим тога је дозвољено горе речепе ствари поклањати оним добротворним друштвима, која нх скупљају за војеку. Мипистарска иаредба може сваког уверити, да овде управо и не може бпти речи о каквим жртвама. Војска узима само неке ствари. која служе поиајвише за удобност, но п за то добро плаћа. То се тек не може звати жртвом, што ћемо од сада кувати уместо у бакарном лонцу у порцуланском. Када је реч о вишим интересима, онда је однста све ово што донрипосимо управо једна маленкост. Па све и да је жртва, зар би се нашло кога да се устручава онда, када је то ради добра наше миле домовине? Уверени смо, да ћс свако