Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

часака, алп могу трајати п преко по сата. Узрујаност болеснпка постаје при том све веба, наступа бунцање, болеснпк бпва све дпвљпјп. Топлипа тела болесникова је нешто повећаиа прп свим нападајпма. Мучп га јака жеђ, грло му гори, а у устима развија се прекомерна бала и пљувачка. Већ у овом другом стуињу болести може да наступи смрт п то у грозним мукама, грчевима и боловпма плп болеснпк може да прожпвп још који дан, прп чем грчевп почну попуштати. На место њихово долазп узетост тела, која свршава смрћу. Изнимни је случај, да би који болеснпк преболио беснило, то бп се морало сматратп скоро чудом. Дакле битни знакови болестп били бн: свеопће нераеноложење, главобоља, помањкање ирохтева, често кихање, узрујаност пред ногледом воде као п сваке текућине, при чему настају грчеви у мишићпма ждрела, грла, душника, дупшпца, трупа, руку и ногу. Велико излучнвање пљувачке и пене, страшна жеђ, укоченост тела, напокон смрт. Лечење је побеспела човека скоро узалудно. Но тим не сме се он препустити својој судбинп. Треба настојати, да му се бар олакшају боловн. За то изврсно служе наркотпчиа средства, као морфијум, клорал, затим иаркоза са клороформом птд. Профнлактична средства за сузбијање беснела била бн у првом реду: 1. Пси требају да носе брњнце (Маи1когћ). 2. Жнвотпње, које одају сумњу, да су бесне или да би могле побеснити, треба одмах утаманнти. 3. Жп-

727. страна. вотнње као псе, мачке, које су угрижене од побеснеле пли сумњиво беспе жпвотиње, треба такођер одмах утаманити, док остале домаће корисне животпње као угрпжена говеда, свиње, овце птд. треба држати растављеие два до трн месеца дана. Покажу ли за то време знакове бесиила, треба их одмах утаманити. 4. Је ли се у једном месту појавпло беснило, треба строго провађати тромесечпу контумацију паса. 5. Је ли једна особа уједена од побеснеле илп сумњпво бесне жпвотиње, треба одмах раскужити рану усијаним жељезом, карболном пли којом иначе лаком киселином. Оспм тога овакове особе треба чнм пре отпремнти у Пастеров завод у Будапешту. где ће се даље успеишо лечпти, е да не бп оболеле од беснпла. Методу лечења завео је Пастер : зато се оваковн заводп п зову Пастерови заводп. Лечење у овим заводима обавља се помоћу уштрцавања становитог цепива. што се добива пз кнчменог мозга мајмуна нли кунића. Уштрца ли се, напме мајмуну разређенп, мозак побеснеле шнвотиње добпвепо цеппво од овог мајмуна другом мајмуну, а од овог трећем мајмуну, затпм четвртом птд.. то цепиво постаје све слабпје напротпв цеппву другнх животиња. Уштрца лп се овако ослабљено цепиво псима, то не само да они не постају болесшт, т. ј. бесни. него папротнв постају имуни протпв болестн, т. ј. буде лп овакав пас у.једен од побеснелог пса, не ће оболетн од беспила. Пастер је међутнм завео још једно-