Njiva

808 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Прављење медовине. Пчеле обично почињу презпмљаваље о берби. То је доба, када пчелари имају прнлпке, да праве себи медовину. За прављење медовнне употребљавамо лошији мед. Такав је мед скупљен са цветова реппце, хајдпнке итд. Медовина се овако прави: Наједну трећину винске комнне доливамо две трећине медене воде; воде мора бити доета високо изнад комине. Када нека је увек покрпвена, да јс после 48 сатп преточпдш у буре; комину треба испресовати. Јачина впиа завнси од количине меда. На хектолитар можемо дати 20—30 кила меда. После отакања метнимо буре на место које је до 20 градп топло, ту ће впно брзо почети вритн. После петмесеци, када се вино прочистнло, оточимо га у друго буре. После неког краћег времепа ћемо га оточнти још п у једну чисту сасуду, коју треба добро зачеппти п на хладније је место метнути. При врењу не шкоди предузимати све мере предострожности, да се внно не бп укиседило. Од комппа које су дале 10—12 хектолитара вииа можемо направити 10—20 хектолит. медовпне. Медовнна се још п овако прави: На један хектолитер воде метнемо 10 кнлограма бела шећера и 6—7 кила проврила меда, са којега је пена скинута. Осам дана је нотребно да ври, онда се отаче и долије се на сваки хектолитар по две литре рафинираног жеста. Ова је медовина јача и што дуже стоји, тим је боља.

СВИ ЊАРСТВО. О гојењу свиња. Многп одгајпвачи свпња греше, када свињама много хране бацају. Свпнче се међутим само онда гоји, ако храну редовно и полагано добпја. С почетка. у јулију и августу треба давати бундева, помија, куваних кромппра, прекрупе п мекиња. У месец} 7 септембру је доста, ако свинчету двареда дневно дајемо хране, то морамо сваки пут у исто доба чинити. Тада се већ могу даватп обплнијц оброцп прекрупе. Поштено се може датн прп једном оброку до 4 литре прекрупе; на шест недеља пред клање може се дати за један оброк и 5 литара прекрупе илп ти изжрната кукуруза. Ова се мера не сме прећп, јер ће се свинче прејестн и дуго ће времена требати, да попово дође до апетита. А кроз то ће време знатно омршавити. Многи мисле, да је добро ако свинче стоји у блату, ово је погрешно схватање. Угојено свинче несто болује на ногама. Ово је у највшпе случајева последица блата, у којем га иуштамо да стоји. Свинче које ранимо, морамо држати у највећој чистоти. Врло је важно, да има у свињцу фришког песка, које ће пружати мекан лежај. Блатњав свињац квари папке свинчета и самом гојењу смета. Свинче се, које чисто држимо, за краће време и са мање хране урани, нето лп оно, које живи у блатњавом свињцу. Врло је важно да свинче има у ва