Nova Evropa

шености могао видети, да полицијска управа није била дорасла своме позиву, сматрали бисмо ва своју очитледну дужност, да спречимо онај пут по сваку цену. Мене је ужаснула и сама вест, која је полуслужбено по новинама, објављена, да је једва, 120 полицајаца стајало на расположењу. Ако је био у питању кредит за појачавање стража, разуме се само по себи да би то било одмах одобрено. Исто тако држим, да св и жандармерија могла корисно употребити као стража... Што се тиче мера које предлажете да се сад предузму... ми се не слажемо једино у погледу Сабора. Ваша Преузвишеност тражи да се седнице саборске одмах закључе, док бих ја имао ове против-разлоге: 1. Немогућно изгледа, казнити цело народно представништво због злочина који је учинила једна фракција; 2. Ако се саборске седнице закључе, пропашће два законска, предлога готово, неопходно потребна за будућу управу земљом; 3. Изгубиће се платформа за идуће изборе с помоћу које би се дала уништити радикална партија; 4. Околност да је Сабор на окупу, нако један немиран сабор, представља за Европу доказ да су се у Босни и Херцеговини повратиле нормалне прилике, Са, знањем Ваше Преузвишености, сутра по подне (4. јула т. г.) изаћи ће пред мене председништво босанско-херцеговачког сабора, и ја ћу се постарати, ла из разговора са појединцима створим себи дефинитиван закључак. Али могу већ сад изјавити Вашој Преузвишености, да ћу ја, у случају да би иследни судија донео одлуку да се неки чланови Сабора. имају затворити — у смислу оног телеграма којим је Ваша ПреузвишеНост доставила имена народних посланика које треба ухапсити, издејствовати код Његова Величанства, да се седнице саборске одмах вакључе...«

Фелдцајгмајстор Поћорек радио је преко својих људи у Министарству Војном у Бечу, да се у Босни и Херцеговини прогласи опсадно стање, одмах по атентату, насупрот Билинскоме, кога је сам цар подржавао у свему што је радио и како се држао тада. према Босни и Херцеговини. Тек 17. јула (1914) потписан је указ о увођењу изузетих мера у Босни и Херцеговини, и од тога дана потекао је земљом јад и чемер. |

Јов. М. Јовановић.

Књижевни и политачки портрети. Др. Миленко Р. Веснић. |

Мора се почети с декоративне стране кад је о њему реч. Професор Универзитета, члан Француског Института, опуномоћени министар председник Народне Окупштине, делегар на Конференцији Мира, председник Владе, г. Веснић има несумњиво од свих српских државника најпотпунију колекцију титула, и у његовој научној и политичкој каријери извесно не недостаје ни једна хијерархијска.