Nova Evropa

дикалнијем становишту него њихове странке: радикали-академци траже »праведно« решење и формулишу своје мишљење о том шта је праведно кудикамо либералније нето што би се дало закључити из рада вођа њихове странке; демократски се студенти отворено не слажу са недовољно одлучним држањем својих старијих у овоме питању, и гледају на ствар врло комунистички; док се републиканци уошште не разликују од комуниста осим што пре свега натлашују у начелу питање монархистичког или републиканског облика владавине, Најтешње су везани за своју мајку-партију академци комунисте, који или и немају засебних студентских клубова, или у «свачем и без поговора примају улутства од својих старијих. (У Београду је чак и глумачко удружење комунистичких студената интетрално спојено са радничком глумачком дружином.)

Понајбоље се осећа напредност омладинских кругова према. трађанским и осталим старијим партијама и струјама у питању народног и државног јединства. Могло би се скоро рећи, да ово за омладину и не постоји више као начелно питање, пошто сви без разлике полазе од неприкосновености народног јединства и интегритета, јужнословенске државе, У Београду једино радикални клуб поставља уопште још начело чувања покрајинских традиција, али и то само уколико није од штете по целокупни државни развитак;. отресити представници радикалне омладине одбацују »шовинизам« »пречанских« (војвођанских) радикала и називају њихову сентименталну љубав ва »Велику Србију« заблудом сличном заблуди родољуба у неким крајевима Хрватске који још увек говоре о »хрватском праву« и »Великој Хрватској«. У Загребу, где питање народног јединства, као што је и природно, још увек више забавља духове јавних радника, и академска је омладина осетљивија према њему. Најрадикалнији клуб у томе погледу (»Сељачка демократија«), додуше, неће више уопште да се упушта у расправљање 0 јединству, и тражи напросто да се пређе на дневни ред и ради практичан посао (овај клуб, уосталом, одиста ради: држи аналфабетске курсеве, иде међу сељаке и помаже им у обрађивању земље, учествује у народном просвећивању предавањима и свим другим начинима). Демократски клуб у Загребу исповеда народно јединство у његовој коначној форми: ме троимени већ један народ, не Хрвати и Орби, већ Хрвати или Орби, Орби или Хрвати. Карактеристичан за ово напредно схватање био је протест академске демократске омладине против једне реченице Дра. Ситон-Ватсона, у којој је — одговарајући на поздрав ректора Универзитета при промоцији Ba почасног доктора филозофије — упоредио Србе и Хрвате са Енглезима и Шкотима (Енглеви и Шкоти јесу две расе које су створиле и одржавају једну државу, док је код нас обратно: један народ по раси и крви, само досад вештачки раздвајан, те развијајући се у разним државама под разноврсним утицајима). Чак и чланови »Лите« изјављују, да би било бевумље одрећи се блатодати народног и државног јединства, и одбијају одлучно замерку