Nova Evropa

зивала у помоћ неколико недеља пред збор; али се у последњем тренутку, по свом старом лепом обичају, поплашила, и пристала, је да прими у себе још неколико од својих противника само да је ови не би срушили. У саму ноћ пред збор, у задњи час — тако да. није више било могућно на време обавестити све оне силне заменике дечје, да није потребно да, дођу јер да неће бити борбе, — капитулирала је банчина. управа и примила компромис. И тако смо доживели невиђено позорје — пуну салу пуномоћника малолетне деце, који су узалуд изруковали на команду да освајају банчине трезоре: професоре Универзитета, судије, и толике друте категорије људи од звања и положаја довео је, како рече тада г. СтаменкоБић, »као псе на ланцу«, г. Лука" Ћеловић, да гласају онако како он нареди. Изгледале су ми тада тврде и оштре ове речи, — но одкота, ко би нашао мекше и блаже кад види и зна шта се десило! Подилазе нас »ужаса пламови«, кад ону »премислимо вијећу«, кад се сетимо тога збора од 4. јануара.

Али не бојте се, тосподо, ја водим рачуна о томе да не говорим овде на каквом социјалистичком или омладинском скупу, већ пред људима пословним, који се не подају лако сентименталним разлозима у оваким стварима. Уосталом, одувек сам и сам држао да нема користи од вајкања и згражања над оним што нам се чини вло, већ да злу треба у очи погледати Али баш тога ради, зло треба пре свега обелоданити; па ако људи трговци и финансијери и нису склони да гледају на ствари очима комуниста или студената, морал је и за њих морал, и има граница преко којих се не сме ићи. Морају бити чисти појмови и јасни главни принципи, којима ће се руководити у своме држању и раду установа као што је Народна Банка, особито у тренутку кад тако рећи од тога зависе спас и благостање земље. Тога ради, господо, а после онога и онакога ванредног збора, мени се не говори више само о раду управе за време изгнанства, већ о раду и држању банчине управе уопште, од којет је оно тек један део,

Прошли ванредни збор није био прва прилика да г. Ћеловић јуриша, на Народну Банку, Кад апомињем по имену г. Ћеловића, ја не желим да нападам њега лично; напротив, ја се њему лично пре дивим: шта је све успео да учини, колико је и каквих људи задобио ва своје циљеве, и како суверено влада њима! Моје негодовање и незадовољство иде искључиво на адресу управе Народне ганке, која пушта г. Ћеловића да чини што му је воља, и која је досад клонула или се поклонила пред сваким његовим прохтевом. Јер ва управу Народне Банке није тајна, ко је г. Лука Ћедовић и који принцип он представља у нашој земљи. Биће томе ускоро десет тодина, кад је управа Народне Банке, пред један свој годишњи збор, алармирала све своје поуздане акцијонаре, позивајући их да дођу у што већем броју на скупштину, јер да јој прети велика опасност: Госп. Лука Ћеловић, говорило се, удружио се са тада повнатом и могу рећи злогласном Банком Андрејевић и др., с намером