Nova Evropa

Колико још користи може да прпе наша хисториографија из озбиљних палеографијских студија, најбоље нам је доказао др. Новак својим анализама неких исправа писаних Оеневентанским писмом, које су лијепо и оштроумно проведене. Иако тим анализама, пада жртвом по који наводни оригинал из добе наше домаће династије, не осјећамо ми то данас тако невољко као што до пред кратко вријеме. Наша се је политика у прошлости упирала вајвећим дијелом на хисторичке аргументе, па је сваки уништени хисторички докуменат значио један уништен политички аргуменат. У том ваља тражити разлог што је малоне увијек нашој политичкој борби мањкала, она свјежина која, је, примјерице, одликовала у исто вријеме ческу политику, која је видјела своје најјаче оружје не у хисторичким чињеницама нето у живој снази народа. Сваки је наш хисторичар био управо присиљен, са, стране јавности, да. добро припази, не слабе ли добивени резултати било у чему наш политички положај. Данас је заиста вријеме да се прекине са том застарјелом политичком методом, а политичка борба, нека се води на другој основици, не на хисторичкој. Стога можемо резултате до којих долази хисто. рија решена политичких веза сачекати,

Радњу дра. Новака можемо сматрати у сваком погледу успјелом, а топло ваља поздравити, што се је након Рачкога опет једном кашао човјек дара и воље који ће знати наше подручје хисторичких помоћних знаности с успјехом обрађивати. Мерко Костренмић.

»Јужнословенски трепород.«

Господин Херман Вендел, чија је књига »Јужноевропско Питање« пре две године тако добро примљена у нашим политичким и књижевним круговима, а који се сад опет налази у Југославији (у жељи овај пут да пропутује нарочито Македонију, до Битоља и Дебра), довршио је баш нову књигу „Ача дет зндазјамизсћеп Е:зогтепјо“, у монографијама, (Доситије — Људевит Гај — Омладина Штросмајер — Светозар Марковић — Јанез Крек). Књига ће угледати света на немачком почетком идуће године, а има изгледа да ће уједно бити приређено и издање на нашем језику (ћирилицом и латиницом), Прочитавши неке одељке у рукопису, можемо рећи, да је т. Вендел овај за нас тако занимљив и важан предмет обрадио с великом љубављу и на основу темељних студија, и да му је дао сасвим оригиналну концепцију. О допуштењем пишчевим, доносимо овде карактеристичан предговор, а о самом делу товорићемо опширније кад изађе из штампе:

»Међу људма који ми желе добра многи ми замерају што трошим своје време и своју снагу, особито у овака бурна времена. на нешто тако далеко као што су прошлост, садашњост, и будућност

Југославена, кад равни ближи и примамљивији циљеви леже прел нама.