Nova Evropa

Тиме али дакако не желимо рећи, да треба све што је хисторичко, у сваком случају и наједаред и насумце, рушити и обарати не питајућ имадемо ли шта. бољега чим би старо могли замијенити, па држимо, да би такав поступак био бар толико исто погријешан као и онај који старо хоће да неизмјењено придржи, иако виши интереси противно свјетују.

Имаде, међутим, још разлога, који говоре против хисторизма у политици: Он је несувремен, и појавиле су се друге струје које га успјешно побијају. Борба против хисторизма уопће започета је у филовофији, а створио ју је, на оном тлу гдје је он никао и гдје је био најачи — у Нјемачкој —, најснажнији модерни филозоф, Friedrich Маефааеће, Он, револуционар и реформатор, успротивио се је дашто својим читавим радом хисторизму, па би се његово расположење већ одатле могло јасно разабрати; но он нам је још и међу својим »Несувременим разматрањима« оставио једно у којем расправља о користи и штетности хисторије по живот. Он је хтио том расправом да утре путеве својој новој филозофији, па, је требало понајприје оборити старо. У њој је, како сам каже у »Ессе ћото«, први пут показано, да је »осјећај за историју«, на који је ово стољеће толи поносно, заправо болест, јер је типични знак декадансе. Он би хтјео да покаже како ваља, хисторизам схватити као болест, недостатак, и рану времена, и како ми сви болујемо на једној уништујућој хисторичкој врућици. Према њему ваља и хисторију употребљавати само у оној мјери док то не може да науди животу, и њетовим потребама. — Међутим, било би криво мислити, да хисторизам налази своју шротивштину у филозофији Ничевој. Хисторизам јест једна метода, док је Ничеова наука филовофија у најодличнијем смислу те ријечи. Ипак је та филозофија наскроз прожета новом методом која је супротна хисторивму, али којој права домовина није Њемачка, иако ју је Ниче, како рекосмо, обилно шримјењивао јер је тако захтијевала његова нова наука. Та је нова метода право чедо духа англо-америчкота, а позната је под именом прагматизма. О њемачке се је стране покушало тај нови смјер осумњичити и понизити, истичући властити идеализам; али како је у новије доба англо-америчка »практичност« изнијела и морално побједу над њемачким »идеализмом«, то сада нема више запреке, да. та нова метода још и јачом силом но што је то било посљедњих деценија продре на континент и коначно га освоји. Ово ће бити тим латље што се је овдје та метода већ употребљавала, иако је нитко још није довео у систем, као што је примјерице, горе напоменуто за Ничеа.

Ма како то опасно било покушати ћу овдје само са неколико ријечи карактерисати прагматизам, и рећи у чему се он састоји. Један од најизравитијих представника прагматизма, амерички филовоф Виљем Џеме, хоће да је то »а пе“ пате [ог some old ways ol thinking«, — ново име за неке старе методе мишљења. Овај пут мишљења енергично наглашује првенство практичнога над теоре-

197