Nova Evropa

Скерлићева група била је пре рата понос савремене културне Србије. Она данас треба да буде понос модерне и демократске Југославије. Погрешно је мишљење да није опортуно побити Скерлићев барјак у часу када се ради на стварању нове Државе и груписању партија Скерлићева застава истакнута је видно први пут за време мрачног периода последњег Обреновића. Неустрашиви плебејап, са друговима из »Дневног Листа« и »Одјека«, бори се очајно против угњетавања слободе и успева да збрише за кратко време траг наше прљаве прошлости.

Нестао је режим г. Владана Ђорђевића, али је дошао режим т. Стојана Протића. И један и други су лични. Први је притискивао земљу физички, други је гуши морално. Први је био полицијски, други је узурпаторски, Један доводи на власт џелате, други полити· чке кепеце, државне анархисте, и дворске лакеје: Један врши изборе канџијом, други алкохолом, зеленашким новчаним заводима, и сечом државне шуме. Први укида Устав и растура Парламенат, други изиграва Устав и бежи од Џарламента... Тешко је рећи који је режим штетнији по јавни морал и кобнији по будућност земље.

Пе треба се обмањивати: никада отаџбина. није била у већој моралној и политичкој кризи нето данас. На врховима државне управе: пометеност, грабеж, лакомост за влашћу, оскудица у људима од скрупула и државничке памети. Кроничне министарске кризе ометају сређивање земље унутра и слабе њен положај споља. Надцијонални проблем недовољно схваћен, Без уговора са Савезнидима, госп. Трумбић се очајно бори да поврати што је несрећно изгубљено, У војсци: два непомирљива табора, политички обојена. У штампи: свађе, лични обрачуни, интрите, клевете, лажи. У привременом Нар. Представништву: ружни испади, неврелост, подивљалост. Демократска и Парламентарна заједница, немоћне једна према друтој, преговарају месецима о подели портфеља, док народ живи у беди, очајава и не може да се поврати од гровота ратом изазваних. Отупљен сваки патриотски инстинкт, изгубљена свака начелност, утрнуло свако осећање морала. Неред и нерад на све стране. Сваки дан доноси ново разочарање. Ове рамље, јер нико није на свом месту. Цео свет постао нервован, скептичан, неповерљив, У срцима највећих оптимиста залеже сесумњау умну равнотежу и политичку способност наших управљача, Заиста, вар не изгледају бедни према народу који стојички поднесе толике жртве, задиви свет својим јунаштвом п извојева себи достојно место међу народима“.

~

_ Многима се неће допасти наш ШПесимизам и приметиће нам: лако је критиковати и незадовољан бити; без договора и компромиса вемљом се не може управљати, То је тачно. У свима културним земљама чине се у политичкој борби споразуми, концесије и трансакције. Стварање једне нове државе иза светског рата са народом

184