Nova Evropa

"ранија и над телом и над савешћу људском. И збиља, кад се баци Ретроспективан поглед на историју хришћанства, види се, нажалост, да је општа и доминантна карактеристика хришћанске дркве у свим њеним фазама: незаситна жеља високих црквених представника, и Византије и Рима, да владају светом, Било је времена, када су ови високи представници Цркве доминирали целокупним политичким Ji културним људским животом оних предела који су потпадали под њихову власт. Ако је тада и што добро учињено, било 6 тол—= ои нашем уверењу — само тако што су у концепцијама о животу и политичким и културним проблемима надвлађивали и побеђивали утицаји патанскот схватања света, Ко зна, да ли неби можда цео Баш садашњи културни развитак пошао био много бољим правцем, да је у њему добио паганизам преватуд Ми смо мишљења, па дјжимо да је то и уверење свих слободоумних људи, који су прости од сентименталних традиција и који имају интелектуалне храбрости да се у свсме духовном развићу неподају лако метафизичним сугестијама и натприродним сензацијама, да би људски културни и социјални шивбО био мното виши да је паганизам победио.

И стога се питамо: да ли се можемо чиме год помоћи да бисмо се отресли културног баласта који спречава, слободу духа хришћан-. ског дела човечанстваг — Можда можемо, и то тако ако бисмо — У смислу излагања т. дра. Бугарског, — целој нашој религији дали другу подлогу % стварнији циљ, а живот Цркве окренули у савргменијем правцу. — Ово специјално нама изгледа потребно и због тога, што наш целокупни народ почиње сад нов период у своме животу, те би било грехота у овом погледу взастати пред старим традипијама које су нас спутавале у слободи, и које су чак наши непријатељи искоришћивали против нас у сврху равједињавања и раздора, Чини нам се скоро непотребно да ово натлашавамо, кад видимо данас још у какве се циљеве искоришћују верске догме, Наше је дубоко уверење да се народ мора ослободити свих клерикалних котерија, а првенствено оних које хоће да верску фанатичност народних маса, искористе у политичке сврхе. Ту бисмо морали бити енерТични и немилосрдни у борби јер клерикализам не сме дићи код нас главу, — он значи Аустрију са свим њеним перфидијама и деструктивним тенденцијама... Ових се дана баш на, конгресу франпуске радикално-социјалистичке странке у Штрасбургу (Француска) расправљало, од коликот је кобног утицаја ако св званичне Бладе стављају макар само у дипломатске дотицаје са Ватиканом. Ту је сигурно. француским политичарима лебдела пред очима она жестока борба коју су Валдек Русб и Емил Комб имали да издрже у име напредне Француске против фанатичког клерикалнот блока. И наш народ у бившој Аустрији имао је сличну дугу борбу да издржи против своје званичне црквене јерархије, која је и. сувише често била послушан скутоноша бечких ћесара и пештанских надувених пентрија, план. + ; | i .

299