Nova Evropa

мачити, а тамо гдје тумач није јасан, нека се не обмањује, већ отворено призна. Особито би се ваљало клонити противуријечја знаности и цркве, јер узалуд цркви »налатати«, знаност је ту. Омла_ дини се Бог приказује као тиранин, а у исти се час говори о Њетовој доброти; говори се о Његову савршенству, а оно што се уче показује обратно. Сјећам се добро свота страха пред паклом и казном божјом, кад бих без знања мајчина увимао за зиму справљене посластице: увијек бих узео толико, да дођем »бар у чистилиште« — та оданле ћу и онако прије или послије у »рај«. — Свето бијаху нехотичне посљедице оне узвишене науке чији је основ. љубав, која све обузима.Та узвишена и чиста љубав изражавала се, а на жалост изражава се још и данас реченицом која нам даје јасну слику криво схваћене и злорабљене науке, —: »Будите добри, да вас Бог не казни!« Заиста дивно, дакле сватко нека буде ваљан из пукога егоивма, из пуке бојазни пред казном!

Све нас, а поименце нас омладину, чека дакле велика и мучна. вадаћа. Ми морамо да се одмах, већ данас, почнемо приправљати за борбу против погрешног учења цркве и њених лоших заступника, против засуканога клерикализма. Приближује се доба у којем се неће свијет заглупљивати, нити силом лаж наметати, већ гдје ће владати, уз љубав и слободу, истина и разум. Вријеме које се примиче мора дати слободну ријеч и оним свећеницима који данас не смију слободно говорити, већ су присиљени затомљивати тлас разума и говорити оно у што сами не вјерују. Понављам, приправљајмо се! ЈБубити свјетлост истине није доста, треба за њу и радити — у раду се очитује права религија и љубав. Данас смо. још премлади и немоћни за тај рад, но нама је у власти да будемо данас-сутра ваљани поборници праве цркве и истине, што не можемо постати без ваљаних приправа. Велик задатак носи будућност: Дркву ослободити лажне кринке која ју данас крије, и препородити тако њен утјецај на ум и срце.

Маријан Маикац.

Ничеова филозофија, и проблем вредности. |

Ничеова је филозофија доспјела за вријеме свјетекога рата у чудновато свјетла, јер су једнако Нијемци као и њихови противници њега овначивали душевним покретачем Рата, а његову филозофију идеологијом њемачке империјалистичке политике: Лондонске књижаре држале су за вријеме цијелога рата у изловима велике огласе ратне литературе под насловом »Пруско-ничеовски рат«, а њемачки Је тенерални штаб Ничеово дјело »Тако је говорио Заратустра« слао у стрељачке ровове, како би се читањем подивао бојовни дух у њемачких војника. Нека ми буде дозвољено да већ овде, нако ван реда,

2 302