Nova Evropa

,

сти; иначе би били слабом сликом Његове стваралачке моћи, Буна анђела међутим доказује обратно — потпуни неуспјех. Што више — држим се свеудиљ Библије — Бог сам није сигуран у успјех, чим их »искушава«. Даље би слиједило, да Он није Свезнајући, јер би као такав морао био знати да ће Му се настојање изјаловити, дакле рад свој уопће не би ни започео. Побуњене анђеле, Сотону и његову чету, баца Он у пакао, у »вјечни отањ«, на »вјечну« каван. А зар су они ма штогтод скривилиг Нису. Та они су дјело Њетово: Он их је створио; да није, тад нити њих не би било, дакле не би могли згријешити. Да их је опет начинио онакове како је хтио, не би се били уротили. — Не чини ли се То атентат на сваки осјећај правичностиг А да ли је таког То треба да нам објасни Црква, јер овај чисто »теолошки Богт« изгледа нам Бог тиранин. Ако је све то само прича, нека нам се каже; али чувари Цркве, званични »пастири стада« још то нису никада признали, већ су напротив свагда, и увијек наметали као једину и праву истину. Како то утиче на одтој омладине; — Познато је како ђаци и младеж радо критизирају, и то особито дркву и њене »слуге«, јер они пружају за то нарочиту грађу. Сва противуријечја израбљују се на њену штету. Спловито ширење и присилно извршавање религиозних дужности, одбија, ђаке. Има, мора, се признати, вјероучитеља који својом спремом и својим начином постизавају да вјеронаук постане један од обљубљених предмета, но такови свећеници не силе, нити не намећу другому своје увјерење, већ исту ствар размотре с више гледишта, тако да слушаоци могу сами створити себи суд и пристати било ув коју тврдњу. Они си дају труда да објасне, или бар ублаже, противуријечја која избијају из Светога Писма, и несугласице између Цркве и знаности. То је једна апсолутна потреба у школама, тдје се данас уче природне науке, код очите супротности обих становишта. Вјероучитељ тумачи, напримјер, створења свијета и првих људи, изнашајући причу о Адаму и Еви, док професор при· родних наука разлаже теорију о деспенденцији. На ученицима дакле остаје право да се питају: који од њих говори истину“ Знаност доказује, Црква »налаже« да се вјерује, — вјероучитељ се зноји да »докаже« своје, а професор хладно ниже чињенице.

Омладина све То види и смије се Цркви, смије се и одлази путем обратним; она тражи склоништа у материјаливму, којега већим дијелом криво схваћа, — а схвати ли га и добро, нема снаге да остане на путу добра, јер јој материјализам не даје утјехе кад пати и страда. Мисли се: зашто да живим поштено, кад данас ткотод је поштен слабо пролази; зашто да љубим истину, кад се лак плаћа, — а живот је тако кратак!

Па кад је тако, зар да се вјеронаук избаци из школе, зар да се школска. врата посвема затворе утјецају Црквег Наше је мишљење. да се из школе нема ништа избацивати, већ само усавршавати, Наук вјере нека остане, имао би се промијенити само начин учења. Штогод је нејасно морало би се што је могуће јасније расту-

301