Nova Evropa

Ако св ово упоређење прими — а држимо да је прилично добро и поучно —, онда може да се пита двоје, — мислимо, углавном двоје —: ако се та полуга настави климатати и љуљати као луда горедоле, и без потребе и без разлога, да ли се она можда не би могла наједанпут да пребије и да се раздвоји на два. посебна. дела; а ако је сигурност да се та катастрофа неће десити, како пе се онда зауставити то бесомучно скакање и џипање у висину и дубину, када ће стати и завршити сег

Да Југословенство није веће и више и од Српства и од Хрватства, Не би шолуте ни било, не би се њезин систем ни подигао, и не би настала лабилност у крајевима. Али је Југословенство дигло полугу! И то је добро било! Само не ваља што се толико љуља.

Ако је било толико чврстине у систему полуге, да се на једном, засад још уском и високом, ослонцу подигне у вис и не пре бије на, двоје, вначи да је покушај издржао и доказао јачину! Орпство пи Хрватство нису двоје и не могу да се одвоје!

Да би упоређење било још лакше пратити, замислимо да је место те полуге једна цев, шупља као неки велики канал, и да у томе каналу, у тој цеви, има и с једне и с друге стране безброј малих, живих створења, покретних, свесних, будних, узнемирених, и да сви ти милијони сада трчкају и јуре час од средине према крају а кад се крај примакне дубини и понору, опет од краја према средини, па кад крај онда полети у вис, опет према крају, итд.

Како ће то да се заустави: Има један једини прост начин: сакупити терет према средини, мирно и полако, по ретрефшшт mobile ће престати да ради! Када је то готово, онда полуга има да добије потпор и ослонац и на једном и на другом свом крају, а то је само могуће проширењем и појачањем средишњега, ослонца, да не остане стрм и узак, него простран, широк, и сигуран. А тај ослонац јесте и може да буде једино чисто јужнословенски. 1

Име наше државе.

(Ако је још требало — а ивгледа да је тргбало — довести до абсурдности, ц с филолошке тачке гледттшта, ово наше риграње именом државе, које нам даје изглед потпуно неозбиљ-= ног народа у очима целог света, господић професор Решетар учинио је то врло лепо, чако по дубровачки складно, у овом чланку. Није потребно да истичемо, да се у свему слажемо с његовим закључишма.

Једина тачка која нам се чини отворена дискусији која је, уосталом, споредне важности — била би, употреба јужпословенског имена 9 облицима. »Југословен« ц »јужносло-

| вепски«. Професор Решетар застута мишљење, да је наравно да се ови облици имају изводити па речи »Југославија«, за

326

во ара виа keN aa