Nova Evropa

така, било натурују сама од себе своје ријешење, већ по свом међународноме значају.

Опшће душевно расположење које је владало под конац свјетскота рата, прије престанка петгодишњета рвања, захтјевало је и б правом очекивало потпуну тријезност духова и остварење оваковота Друштва Народа, које би за кратко вријеме задобило привнање и свестрано повјерење свију народа, односно држава. Али ово очекивање доживјело је након реализације Друштва разочарање, и критика, која је одједном започела, била је потпуно оправдана.

Узроци, да та почетна творевина Лите Народа није примљгна с подједнаким свестраним одобрењем и одушевљењем, и да ни до дана данашњега није успјела задобити потребни ауторитет и извршујућу моћ, јесу унутарњи и спољни.

Већ сам договор о оснивању Друштва Народа, замишљен као уводни дио свим осталим условима за Мир, усљед својег пристраног састава, није био нарочито погодан за улогу увертуре, која би даљем расправљању имала да даде искрен тон готовости и помирљивости, У одбору који је сазвао договор биле су заступљене само владе победничке групе, што се наравно противи појму и духу Друштва Народа. Народи подлегле коалиције били су већ од почетка искључени од судјеловања код овога важног темељног посла, који је по својој суштини захтјевао сарадњу свију влада добре воље. И саме неутралне државе биле су објавом договора стављене пред јан ассотр!, који их је позивао на — накнадно судјеловање при стварању, у облику приступа у Лигу. Други главни узрок неуспјеха који је такођер одмах након објаве договора постао предметом жестоке критике, био је у ускогрудом унутарњем устројству Лиге, особито у погледу њеног деловања и у протусловљу о демократским начелима која би морала бити темељем и битном ознаком искренога Друштва Народа. Ув скупштину заступника свију зачлањених народа, у којој сваки члан има по један глас, установљен је и Савјет Друштва Народа; у том извршујућем Савјету од девет чланова, имају сјело и глас само пет велевласти, које тако одлучују и у име свих других зачлањених мањих држава и народа, јер ове средње и мале државе имаду све скупа, само четири заступника у Савјету, То уређење важи још и данас, иако додуше тачка 4 поменутога договора предвиђа ревизију и — још увијек омеђену = могућност проширења Савјета; што, међутим, никако не значи домократизацију Друштва Народа, пошто циљ једне демократске ревизије његова састава мора бити позив свију зачлањених држава да буду једнакоправни органи Лиге,

Није смјер ове расправице да се бави о томе, колико опће политичке прилике оправдавају поменуте слабе стране основнога договора, Јасно је да оне оштро искачу на видик у свјетлу објективне критике, која захтјева да темељ Лиги удари слободан договор свију

332