Nova Evropa

с којим дакле Бутари немају никаква посла док су изван тих граница.

Нама се чини природно да ко прима »Југославију« треба да прими и то да је он »Југославен« то јест држављанин »Јутослаг вије« и припадник — како се у нас сада често говори и пише »троименота народа Срба, Хрвата и Словенаца«. То је опет неко мало филолошко питање које треба расправити, јер и многи што пристагу уз »Југославију« говоре о »Јужним Славенима«, или о » Јужним Словенима« или »Југословенима«, или о »Јужним Слованима« или »Јутослованима«; ми бисмо рекли да од »Југославије« може логички и граматички да буде само »Југославен«; на, то треба особито подсјетити Оловенце који су листом пристали уз »Југославију«, па би онда слободно могли да, оставе чешко »Олован« за јужнословенско »СОлавен«, Ако се проведе »Југославен« и »југославенски«, може се напокон и правити нека у политичком и у етнографском потледу важна разлика: »Јутославени« смо ми Словени у Југославији, припадници »троименот народа«, Јужни Словени су сви Словени на, југу, дакле и Бугари, па тако је и »југославенско« све што се тиче Југословена, а »јужнословенско« све што св тиче Јужних Оловена.

Ето, тако ја мислим да би се могло и имало уредити питање имена наше државе, па бог дао да Кокституанта, која ће имати да pera ријеши, удари и у томе погледу правим путем за добро домовиве а на утјеху свих оних који говорећи о »једном троименом народу« више мисле на јединство неголи на. тројство.

М. Решетар.

О Друштву Народа. (Узроци досадање пасивности.)

Говоримо ли данас о Друштву Народа, под тим именом не представљамо себи нипошто у тијесном пријатељству спојене на= роде, него цијели низ битних животних задатака, које би имао, за доСробит човјечанства, узајамно и споразумно да рјешава што већи број културних слободних народа. Они би, наиме, здружени у једно створили организовану моћ, која би склопљевим уговорима и међународним законима давала потврду и заштиту.

Међу поменутим задацима, којима би у првом реду давао животну онату дух идеје Мира, од основне су важности: организација међународнога трава, прије света уколико се тиче нове идеологије о ликвидацији међународних спорова, и стварање обавезног међу“= народног судилшта. Сва. друга многобројна питања, која се рађају у дјелокругу Друштва Народа, више или мање подређенога су значаја; ма колико да су некоја од њих важна сама по себи, она се било јављају у виду непосредних припремача обају главних зада“

331