Nova Evropa

Економеки преглед Немањића благо.

(Наш виши клир се никада није одликовао нарочитом траброшћу. Кад се епископ Георгије, садашњи администратор карловачке митрополије, одважио да, као председник Врговног Управног Одбора, поднесе Мимистарском Савету тредставку, (под званичном њумером Ад Мо. 1665 334—1920), у којој се отворено износи п жигоше као велики скандаљ афера с Беочинском Кајом, онда одиста мора да је кушноуо већ дванаести час да би се спречио један нов народни пораз. Да ли је могућно да су наши држављани, ч људи од извесног имена, као Милош Савчић, Митајло Драгичевић, др, Влада Марковић, Настас Петровић, као представници београдски: банака, упали у конзорцијум са маџчарским јеврејима Едуардом Штицером ц злогласним Леополдом Мандлом, да би им помогла оробита нас) народну пчмовинуг Њихова су имена протоколисана ено пред митровачким трговачким судом, “ч онч морају пожитати са убедљивим и добро поткрепљеним уверењима, ако желе да на њима не остане вечита мрља тч осуда народна.) Одитрала се једна крупна комедија: велико маџарско инду-

стријално друштво »Унија, беочинска творница цемента д.д. у Будимпешти«, које као непријатељско подузеће стоји под државним секвестром — удружује се со неколико београдских банака, и претвара у ново акциско друштво са главницом од 6,750.000 динара. Сврха таког претварања у тобоже домаће подузеће јесте, да се ивиграју материјална и морална права нашег народа и Краљевине Јутославије, Ево, укратко историјата ове скандалозне афере.

Кад су Турци порушили Душаново Царство и био сасечен цвет српског рода, онда је све што је могло — емигрирало у суседне · земље на северу, да се ту стави у ратну службу Хабсбурговцима, да крвљу заслужи право на слободу и опстанак. Пређоше српски војводе и владике, војска и народ, и пренесоше са собом благо и културне тековине, државно-политичке и прквено-религиозне традиције, По. уговору с Хабсбуртовцима, Срби ће бранити средњеевропску даревину од турске поплаве, а у награду за то уживаће права и привилегије, верске и политичке, а исто тако земаљска добра. Политичка аутономија, српске Војводине у току потоњих векова не могаше се одржати под црним двоглавим грабљивцем. У народу се бар толико настојало спасти. колико је мотла обухватити нека бледа прквеношколска аутономија. РБотати народно-прквени иметак постаде темељем на коме се имала одржати нацијонална екзистенција у туђини, до бољих времена. Одлучну улогу у културнонацијоналној борби требали су имати српски јерарси и фрушкогорски манастири, као наследници старе српске просвете и чувари

383