Nova Evropa

»Руски Емигрант«. — У Паризу основано је руско издавачко друштво »Север«, у чијем издању излази руски дечји лист, на коме раде одлични руски писци, Даље има у Паризу издавачка књижара »Мишен«, чије је најпознатије издање уметнички албум Н. Гончарове и А. Ларијонове, као и чувени спев Александра Брока. »Дванаест«, — У Бечу издаје II. Ељфинов лист »Нова Русија«, на руском и немачким језику. — И у Њујорку има руских издавача, међу којима нарочито књижара »Народоправство«, која је издала два три занимљива зборника (»Руска земља«, »демља патње«).

Бољшевичка литература врло је разграната у иностранству. — Од писаца социјалиста, најпознатији су Гавронскиј, Вишњак, Вољски, Соколов и Зензинов, који објављују своје књиге у Паризу и Француској.

Највећи успех међу руским емигрантима стекао је одлична хумористични часопис »Бич«, који излази у Паризу.

*

У трећем и четвртом броју »Орпшског Књижевног Гласника« изашао је чланак познатог руског филолога, професора А. Погодина о »Руској књижевности за последњих десет година«; а у часопису »Мисао«, у Београду, објављена је истодобно расправа професора. Народног Универзитета у Полтави, Петра Митропана, »Белешке о најновијој руској књижевности«. И један и други рад дају верну слику стања руске књижевности за доба пред рат и за време рата: реакцијона, периода, (1907—1914), војна периода (1914—1917), и револуцијона периода (1917—1920).

Енергични издавачи браћа Грузинцеви, који су раније издали књигу »Руси у Србији«, па »Руско-српски речник«, и неколико свевака народних руских песама, с нотама, отпочели су недавна с издавањем серије приповедака класичних руских писаца у српскохрватском преводу, под насловом: »Јефтина библијотека руске литературе«. Досад су иватшле две приповетке Пушкинове и две од Туртењева, Издање је лепо, и свака свеска стаје по динар.

Скопље. ~- „А, Горовић

Белешка, (Оагвег чешко-ословачког и јужнословенског соколства,

Дне 22. 0. м, основан је у ЈЉубљани овај Савез, примљена, су правила, изабран је управни одбор, решено је много важних со колских питања, и издана је ова свечана декларација:

Тежећи за, ТИМ, да се обнови заједнички рад у сврх“ јачања својих народа. уједињује се данас Чешко-словачко и Јужнословен ско Соколство у Савез Чешко-словачкот и Јужнословенскот Соколства, Живо се сећајући страшних посљедица рата, држимо за неоп-

395