Nova Evropa

беру славу и награду за оно на што немају права, или чак да од својих погрешака и мана граде врлине —; него се ради пре свега о томе, да се ив оног што се десило, и како се радило, извуче морал и упутство за садањи и даљи рад. Како данас код нас стоје ствари, изгледа да је ово од веће потребе него икад, јер је просто немотућно замислити. да би се после рата могло учинити штошта од овог што се уистини учинило, да је боље било познато оно што се раније десило, и како се ко држао у изгнанству, онима који данас учествују у јавном животу и у покушајима да се уреди ова нова држава, и уошште целом народу.

Треба, пре свега, покушати представити себи конкретно, каква је била наша ситуација напољу, пред сломом Србије, у зиму 1915, и непосредно иза њега. Званична Србија и Црна Гора имале су своја представништва, посланства — међу овима најважнија, управо тада, једина: париско, лондонско, петроградско, римско, и оно у Вашинттону — (конзулата нисмо имали, осим »почасних«, махом у рукама имућних или умешних јевреја, којима је требало титула конзула или вицеконзула), и имали смо чланова разних неких мисија и комисија, и делегата. послатих од стране владе ради војних и других набавака, ради финансијских исплата и трансакција, или ради пропаганде. Од стране јужних Словена, већином Србохрвата из бивше монархије, било је појединих емиграната који су, у споразуму (а неки и у ближим везама) са Српском Владом, ооравовали један Јужнословенски Одбор (»Југословенски Одбор«), са неколико врло угледних народних радника на челу. Овај Одбор налазио се тада још са седиштем у Риму, али су му чланови били расути по свим савезничким и неутралним земљама, тако да Одбор није редовно функцијонисао, него се ограничио на пропатандистички и публицистички појединачни рад својих чланова; они, например, који су — због равних погодних услова — изабрали били себи за становање Швајцарску, и шоименце Женеву, радили су понајинтензивније и понајвише заједнички, у друштву са званичним народним радницима на пропаганди из Орбије (издајући »преглед штампе« и дајући корисна обавештења). У доба самог слома, израђивао је Јужнословенски Одбор баш први свој политички акт од већег вамашаја: меморандум за савезничке владе о јужнословенском питању, и расправљао је о његову тексту и о његовој предаји са званичним представницима _Орбије на страни. Иначе, понављамо, рад овог Одбора не треба замишљати као организован; веве, например, између њега и наших јужнословенских колонија по Америкама и британским колонијама, или. на друтој страни, са нашим варобљеницима и добровољцима у Русији, биле су у то доба врло лабаве или и никаке, На друтом месту говоримо опширније о односу Српске Владе према Јужнословенском Одбору, о њихову раду и стању у ово прво доба изгнанства, и о оскудици колаборације и заједничкот рада упркос приликама.

398