Nova Evropa

· Овако како је, Србија је показала, на изборима највећу озбиљност и политичку зрелост. Најстарија од дружине, у слободи одгојена — иако још уморна од ратовања, са незалеченим ранама и необновљеном снагом —, она је најхладнокрвнија и најприбранија, посред свих својих узаврелих рођака. Она је понајмање племенска, а понајвише државотворна, и њена је девиза, у дну душе, одређена и кратка: Одржати! — одржати пошто пото да се не распадне оно што се са толико крвавог зноја и муке саставило и здружило, Она се још опоравља и прездравља, па ипак ће, у великом племенском судару што ће да затресе и звекне, и да одјекне великом Народном Окупштином, наћи снаге — ма напрегла и последњу своју жилицу да спречи расцеп и распад. — Конзервативни србијански сељак, 10што је проживео и пропатио, у току од више година, све перипетије трчке трагедије, накупио искуства и видео света на све четири стране, те стекао — ако ико — права на сваки израз и палив незадовољства, и револта, остао је кротак и тих. Одолео је чак искушењу "да без револуције изврши преврат и да листом приђе Сељачком Саведу чија му организација нуди све што сељак као сталеж пожелети може, Изабравши тек мали број комуниста-социјалиста, Орбија је поклонила поверење, у огромној већини, својим досадашњим странкама, али више њиховим програмима него њиховим зличностима, И више, — међу обема. великим групама, Србија је гласала компактније за нехомотени демократски блок, него за старином и славом освештану радикалну странку, само зато што демократе исповедају интегрално народно и државно јединство. У оваком држању лежи снага Орбије, — у њему је уједно најутешнији моменат у тнареној слици изборних резултата.

У Хрватској, оно што се десило пре 2—8 месеца, у такозваној Сељачкој буни, сада се поновило на изборима. Хрватски сељак, први пут политички потпуно слободан у својој народној држави, оставши моментано без вођа и првака достојних себе, формирао се у активан облик масе, и проговорио је, — али нејасну реч. На њену корену, као да се згрушала читава смеса афеката: вековима уздржавана и силом сузбијана племенска свест претворила се у један тежак, полусвестан инстинкт, који је једва дочекао тренут да се излије. Хрватски пук — здравом душом одвојен од своје тосподе и интелитенције што лута и сумња и болује — неимајући времена да га губи улудо. јурнуо је бевобзирце усусрет једној организацији, и инстинктивно се оберучке ухватио за племенски облик као најближи, озарен слатком радошћу једне силне и рођене своје народне младости. On то није имао раније, он то није још проживео, у његову великом срцу развила се широка бела крила свих чежња, свих надања, свих уздања у себе, и све то наивно и просто, чисто и чедно. као када се на човечјем лицу сретну и пољубе суза и смех. — Оскудица, регулатора, у виду вођа, п стицај социјалних прилика, учинили су да овај излив буде тако спонтан, да су се изненадили, осим свих осталих, и сами они који су га изазвали. На широкој пучини бљеснуо

418