Nova Evropa

Политички преглед. а) Ситуација у Америци после ивбора.

Првога новембра по дану и у ноћи избачени су били и последњи изборни метци, И последњи пут је сенатор Варен Хардинг поновио своју тезу: »Ко хоће Друштво Народа тај хоће рат: ко неће, тај хоће мир!« И последњи пут је гувернер Какс поновио своју тезу : »Ко хоће Друштво Народа, тај хоће мир; ко неће, тај хоће рат !« Другога новембра, по ноћи, равносачи новина, су викали улидама : »Хардинт је изабран.« Републиканци су победили огромном већином.

Главна »јабука раздора« и основна изборна платформа било је питање о Друштву Народа : хоће ли Америка да постане чланом Друштва. Народа или неће; остале су платформе биле од спореднијег значаја. Републиканци cy били противу, а Демократи за Друштво Народа. Први су проповедали да њихова теза значи мир Америци и очување материјалног и финансиског заћи дио, и да зато треба Америка да остане у »сјајној усамљености« ; други су проповедали, да њихова теза у ствари значи мир. Гласачи бу поверовали првима. При председничким изборима у 1916 години, Демократи су изашли били са тезом: »Вилсон значи мир, Хјув значи рат«, и побједили су. Али, као оно што је у 1916 години »Вилсон значио мир«, а у 1917 години је објављен рат, тако и данас, нимало није искључено да Хардинт неће у Друштво Народа, иако је тој тези. дано значење рата. Јер, и покрај сенатора Џонсона, и Бораха који, међу Републиканцима, са својим »батаљоном смрти«, означавају непомирљиве противнике Друштва Народа, већ се данас чују речи о »Друштву Народа са резервацијама« и о »промени члана Х Пакта«, Главно је свршено: Републиканци су добили. Друштво Народа ће тек сада бити предмет дискусије међу изабранима. Углавном се може рећи, да је народ био одсудно. против Друштва Народа. Вилсон је са својим »свечаним референдумом« шретрпео поравг. Какс је толико потучен да се, приликом избора, заљуљао и »солидни Јут« који је био одувек тврђава Демократа. У државидама Тенеси, Оклахоми и Њу-Мексику, које припадају »солидном. Југу«, сем у последњој која је још сумњива, јер нису стигли крајњи резултати, Хардинг је у већини, иако никад раније ту Републиканци вису могли ништа, добити ; у осталим државицама »солиднот Југа«, Демократи су апсолутни победиоци (Вирђинија, Кентуки, НортКаролајна, Саут-Каролајна, Георгија, Флорида, Алабама, Мисисипи, Арканзас, Лујзијана и Тексас); у осталим државицама на Северу, Западу и Истоку (тридесет и четири на броју), Републиканци су скоро апсолутни господари. Од 581 изасланика, (Устав, члан Пи Допуна ХП), Хардинг је добио 404; међутим, већина представља 266 изасланика. Од 1888 године, нико није — изузев Вилсона, 1912, са 485 изасланика — имао такву већину. Али, ув овај пораз за Де-

453