Nova Evropa

турних, економских, војничких и тако даље, институција Јужних Словена, о којима треба да се зна шта су. Ту рачунам: академије наука, универзитете, матице, књижевне задруте, задужбине, више школе, музеје, поворишта, часописе, листове, важне цркве и манастире, епископије, банке, централе земљорадничких задруга, удружења (свештеника, професора, лекара, учитеља, инжињера, трговаца, занатлија, жена и друга), и тако даље. ~ |

Ти би подаци обухватали: 1, Име институције и где јој је седиште; 2 Циљ; 3. Колико има и каквих чланова; 4. Кад је створена (датум и година); 5. Ко ју је установио; 6. Кратак историјски претлед рада; 7. Данашње стање; 8. Тачна адреса и број телефона.

Ни ове податке не би било тешко покупити. Они се могу добити, Или преко министарстава, или, ако би се у писму за скупсљање биографских података свакоме означило да, ако је члан какве институције, поради на томе да се пошљу подаци O њој.

Остаје још питање: Ко би део тај посао израдио и издао. У другим земљама то су обично приватни послови издавачких фирми. Ако би тако могло бити и у нас, било би врло добро. Не могадне ли, онда би морали пасти на државу, бар за први мах. Министарство Просвете имало би створити могућности неколицини људи да овај посао израде и поднети трошкове око издавања. Око идућих издања могао би водити бригу само један човек.

Да ли ће се »Ко је ко и шта је шта у Јужних Оловена« штампати сваке године, или сваке друте или сваке треће, питање је на које не треба сад одговарати, Главно је доћи, и то што пре, до првог издања. 6

Није мислим нужно враћати се на то и доказивати потребу једне овакве књиге у нас. Напомињем само, да би и државна надлештва, ради службених потреба, и приватне установе и корпорације, ради оријентације, и журналисте, и обични грађани, ради информације — сви би у њој нашли оно што им треба, Но најглавнија је корист та, што бисмо у њој видели: Кога све и шта све имамо у своме народу.

Представљајући нам прегледно и јасно нашу садашњицу, та би књига чинила велики део знања о нама, те би на тај начин била, за данас један део »Јужнословенске Енциклопедије«, а за будућност дала би знатан део историјских података о нашој садашњици. Све је то од огромне користи.

Издавање ове књиге било би чак и рентабилно. Без ње не би могло бити ниједно министарство, ниједно надлештво у земљи, ниједно посланство и конзулат на страни, ниједна редакција, ниједна институција, и ниједан јавни радник.

На сваки начин, мој предлог није ни потпун, ни савршен. Можда би у јужнословенски »Ко је ко и шта, је шта« требало унети још каквих података, на пример географских (нарочито историјска места), историјских, етнографских, статистичких, економских и томе слично, Можда би ваљало податке другојаче уредити но што сам

440