Nova Evropa

Мештровић у Енглеској,

Прву и последњу годину Рата провео је Мештровић добрим делом у Енглеској. Његове изложбе у Лондону, и по Великој Британији, нису само донеле и пронеле њему славу и глас највећег међу живим уметницима светским, нето су у исти мах послужиле и као најбоља прошатанда — пропаганда у најбољем смислу те речи — ва нашу народну ствар. Никоји пример не илуструје боље оно што каже, мало даље у овом листу, г Цвијић о значају дивилизације за међународна питања, него случај с Мештровићем. Може се мирне душе рећи, да су дела српског војника п дела Хрвата Ме штровића — у духовној вези једна с другима, и допуњујући једна друга — створила онај морални капитал који је нашој нацији био од толике користи у рату, и од којега углавном, што се тиче иностранства, и данас живимо, Мештровић, далматински сељак, који је још пре четврт века чувао стадо по брдима, своје кршне постојбине. доказао је, јасније него ико, да способност и истрајност српскохрватског сељака-војника, опробана у ватри и ратним напорима, није пуста физичка снага дивљака и варварина, већ да у њима леже цивилизаторске особине расе. Целом је свету постало на очиmem јасно, да се мора рачунати с народом који има сељачку расу тако позитивних квалитета какви се обелодањују у њеним представницима, као што су српски војник и далматински скулштор. Цео свет је довео у везу борбу српских хероја ва освећење Косова са пророчком инспирацијом уметника који је поклонио своме народу, још пре ратова ва ослобођење, обрасце у којима се симболички оличавају јачина и дух расе, И, напокон, део свет је видео, да бу та снага, и та. раса исте и у Орбији и у бившој Аустро-Угарској. Тако су српски војник и Мештровић, пре и боље од свих осталих, заједнички и сваки на свој начин, учинили да. наш народ може заузети. најзад, место које му припада међу културним нацијама.

У томе послу, особито у погледу Мештровића, нико нам није више помогао него Енглеска, односно Великобританаи. Дирљиво је, управо, с коликом су срдачношћу прихватили и пригрлили нашег уметника и његове радове наши британски пријатељи, и како су својски и несебично британски уметници — сви од рода, почевлит од највећи — ће само одали пошту стваралачком тенију туђег народа и друге земље, нето и прионули око тога да се о њему што даље чује и њерово дело што боље прослави. Око Дра. Ситона-Ватсона, који је и у овој ствари дао иницијативу и предњачио, окупила се читава плејада уметника, писаца, на гласу, и љубитеља уметности, који нису пожалили труда да им сународници и цео свет виде или чују за њихова великог јужнословенског друга. Приликом изложбе јужнословенске уметности у Графтонским Галеријама у Лондону, која је отворена, 1. децембра 1917, организован је циклус предавања о Југославији и Балкану, од којег сјајнијег поуздано није нигде било; исходиште и средиште тих предавања био је Мештровић, Тада су

470