Nova Evropa
НОВА ЕВРОПА
КЊИГА | БРОЈ 13. 23. ДЕЦЕМБРА, 1990
Мештровићев Христ.
Како је мала и сиромашна, јадна, та. соба човечанства, ниска, мрачна, као тамница, —
А у тамници је усамљен и окован А човек, Христ, и са њиме највећа љубав и највећа бол.
Да ли је Христ био зато тако несрећан, што му нико добро добрим, није вратио, —
Да ли је још у последњем часу, прикован на крсту, мучен и бијен, очекивао један благ поглед, једну милу рече.
Где је лежала, тајна и слатка обмана његова, да треба љубити ближње и када су зли,
Да ли би срећан Христ мислио на цели свет, и загрлио та рукама чију величину, снагу и тежњу ето показа Мештровић —
Којим правом нагрђујемо страдање његово товорећи да je OD за све нас. а не и за себе самотаг.
У малој, сиромашној, јадној соби човечанства дух Мештровића око• _ вас је и поново на крст разапео Христа, великог, дивног, несрећног, како нико несрећан, диван, и велик није био, —
Нерастумачен и Беизмеран, али мио и драг у ћутању, остављености, и патњи, обновљен у нашем сиротом и жељном срцу, O је сродном снагом и дарован вечности: —
Испод његових пребијених и унакажених ногу бу учи и данас гмизање света, далеко и туђе, као и онда, када, је очајан и жалостан завапио своје последње речи, —
А кад му је глава пала доле, видео је поново пред собом жентурине, коцкаре, пјане војнике, фукару, животиње, Ола Један пропао град, и уморне му се очи заклопиле.
Блаженство и срећа је живети за, друте, и што те више не разумеју,
исмевају, варају, прљају, пљују, бију и муче, све је више потребно дати себе другоме, —
То се чита на мученичком и светом лицу Мештровићева Христа, И тај је Христ наш, dl.
469