Nova Evropa

" Из историје Светског Рата,

ВОЈВОДА ПУТНИК И ВОЈВОДА МИШИЋ.

- (Када је Vojvoda Mišić bio, posle Rata, na lečenju u Francuskoj, pa kad je, pred zimu 1919, došao u Pariz da konsultuje lekare o svojoj bolesti, oselio sam ga u više mahova u njegovoj sobi u Hotel Montana — u jednoj od sporednih ulica Avenue de Općra —, i govorio sam s njime o ratovima koji su prošli, i o potrebi da što pre napiše svoje uspomene iz tih ratova u kojima je igrao tako važnu ulogu, Za vreme vojnih operacija, Vojvoda nikad nije vodio dnevnik, niti mu je ostalo ikakih zabeležaka iz ratova. Kad sam ga video poslednji put, u Beogradu {u sanaforijumu na Vračaru), pred leto 1920, Vojvoda mi je rekao da je počeo pisali svoje raine ispomene u Parizu, i da je doterao do bugarskog napada na Bregdalnici, Tada je već izgledao sasvim drugi čovek nego u Parizu, = potpuno malaksao i nevoljan, te zacelo nije više uzimao do svoje smrtli pera u ruke da паstavi pisati dnevnik iz ratova, Prilikom jedne posete u Parizu, 1, novembra 1919, pitao sam ga za njegovo mišljenje o Vojvodi Putniku, čiji je bio pomoćnik u balkanskim ratovima i kojegfa је docnije nasledio kao načelnik Štaba Vrhovne Komande, i pitao sam da o njihovu medjusobnom odnosu, Tada mi je ispričao ovo što sledi, što sam stavio na hartju neposredno pošto sam se rastao toga dana sa Vojvodom, i Što iznosim onako kako. је bilo isptičano, M. С)

Војвода Путник, према мишљењу Војводе Мишића, имао“ је

Као војсковођа и главни командант српске војске добре стране:

бистрину и патријотивам, и лоше стране: колебљивост и 'неодлуч= ност. Он је оклевао где је — по: мишљењу Мишићеву — требало

одлучно ударити и браво радити; имао је неку урођену антипатију

за ризик, а приврженост за тако звани »кордонски систем« (одржа» вање по мало снаге на свима, странама, као ланац, а не концентрисање снате на једном месту које је најаче па покушавање пробоја.

"целога фронта). Мишић је, напротив, увек био за ризик. »Оставите

ме Ви с Вашим песмама«, товорио би му чешће Војвода Путник, а не ретко долазило је услед таког »песничкот« расположења млађег војводе (тада још генерала, и раније пуковника) до неслатања, па, понекад и до оштрих сукоба. Као најозбиљније | оваке случајеве

"запамтио је Војвода Мишић ове.

Први пут, у балканским ратовима, после Кумановске Битке. Као што је познато, сви наши предвиђали су главну битку на Овчем Пољу, и спремали су се за њу. Али кад је онда турска војска, разбијена на Куманову, Мишић је био мишљења да се Турци неће задржати сад ове до преко Вардара, док је Војвода Путник рачунао још увек с Овчим Пољем, и хтео да пошље поруку по Мишићу престолонаследнику да застане у Скопљу. До озбиљнијег сукоба дошло је доцније, у другом балканском рату, кад је наша војска била на, Брегалници. Једне ноћи, дошао је пуковник Ботдановић — тада Главни Интендант Врховне Ко-