Nova Evropa

манде — тенералу Мишићу с питањем, на који начин да почне с повлачењем коморе; “на запрепашћење Мишићево, рекао му је. да је такву наредбу добио од војводе Путника, Таман је Мишић забранио пуковнику Богдановићу да ишта предузме по. овој ствари док он сам не види Путника, кад али овај уђе к њему у собу, у руци с цедуљом „коју му пружи с речма да се изради наређење. за повлачење војске од Штипа и Кочана. Мишић не пристаде да изврши ово наређење, већ позове к себи пуковника, Живка Павловића и рече му шта тражи начелник штаба. Павловић се солида“ рише с Мишићем, Те се стари генерал прво наљути а после попусти, и подеравши ону цедуљу на четири дела баци је а Мишићу рече да изради другу наредбу, са својим предлогом, — да једна армија пређе у напад. Путник потписа, и офанзива би успешна.

Једном ранијом приликом, у истом том српско-бугарском рату, Мишић је предлагао да се учини један покрет с војском на Власотини, према Кривој Паланци, и да се заузме Босиљград, те стога, да, се та војска појача читавом једном дивизијом, да бисмо приморали Бугаре да своју главну снагу иза Пустендила раздвоје и један део пошљу торе против оног нашег торњег крила, Но Путник никако није хтео да ризикује овакав план; тек после дугог оклевања, кад се и пуковник Павловић сагласио с Мишићем, војвода се предомисли, и нареди да се она војска на Власотини појача, али не читавом дивизијом него само једним пуком. Ова се наредба изврши, и резултат је био, да су наши с прва надрли, али да су Бугари, осетивши убрзо да је наша снага недовољна, своје појачали, напад одбили и наше потисли. А да је наша војска, ударила јачом снатом, успех би био — по мишљењу Мишићеву — сигуран.

Тек што су свршени балкански ратови, Мишић је, као што је познато, бачен у пензију; против њега су излазили свакојаки нападаји по новинама, особито у »Самоуправи«. У главну кривицу уписивано му је. да није начинио добар распоред наше војске према Арнаутима, — при крају рата, — те да су еви успели да пробију наше редове, У ствари. каже Мишић, он је начинио био распоред за прву границу онако како смо је ми желели и замишљали (и то су сви одобрили, и војвода Путник и влада); али је онда, на захтев Аустрије, наша влада наредила да се војска повуче са висова у долину на нашу страну. на сасвим нове и друге положаје, који су наравно претпостављали и захтевали други распоред и јачу обрану... Кад је генерал Мишић тражио од војводе Путника уверење о своме раду, Које је намеравао објавити као јелини одговор на; све нападаје у штампи, Џутник му је прво обе-= ћао дати онако уверење, али га је касније, након неколико дана, одбио. јер се бојао да би радикалска влада мотла то тумачити на њетову штету, а он је баш у то доба очекивао да му се одобри апанажа, за заслуге у рату. Мишић каже, да је ово савнао кад се једном приликом, у то доба, састао био са т, Војом Вељковићем; којега да. је Путник посетио тада у истој ствари молећи га да се