Nova Evropa

·Atera:s bombama bila je baš u punom jeku, Sudjenje tek što nije И a Nastić se nalazio već na Cetinju, Javno mnenje i ljudi-u Crnoj Gori behu razdraženi, te svi naši i ruski napori da se, proces zaustavi, ili bar da sudjenje bude bez velike galame, ne pomogoše, Razgovori sa. Drom, Lazom Tomanovićem, i ruskoga роslanika Maksimova i moji, behu uzaludni; on se, mlak i dobar, kao + Ккојеђао, ali drugi: Martinović, о еј Jov, Plamenac, i ostali, — svi su tražili proces, i hteli isto što i Gospodar, Knez, opet, želeo je da sudi nekadašnjim svojim liberalnim ministrima ; i želeo je da ponizi Beograd, jer — kao što je poznato — Gjorgje Nastić, desna ruka sarajevske policije, saopštio je bio cetinjskoj policiji da su Rajković i drugi bombaši skovali ı spremili zaveru u Beogradu, sa znanjem princa Gjorgja i kralja Petra, a s namerom da bace u vazduh O iOvor i zetski Dom,

Tih dana, nekako, udje k meni knežev perjanik, sa kratkim i poznatim рожуота; »Zove Gospodar, odmah«, — Olišao sam u Dvor, Bilo je četiri sata posle podne, Zatekao sam Kneza Nikolu za stolom u »odžaklijici«. Kad sam ušao na vrata video sam da je mračan i zle volje, ali dok sam mu prilazio, već je bio vedar i nasmejan, Ponudi me da sednem, poruči kavu; popismo jednu, drugu, treću, On ćuti, ćutim ja, Dokle ćuti, mislim se, ćutaću i ja,

Na stolu puno knjiga u tvrdim povezima, To su kneževa dela; štampana latinicom u Dubrovniku, Znao sam da su to, ali nisam znao tačno koja su, Pogledao sam u njih sa strahom, jer su mi govorili ljudi da Knez rado čita svoja dela drugima,

— Vi ste književnik, zausti Knez —, jeste, ne branite se, znam ja, pišete u »Srpskom Književnom Glasniku« — |

Ja sam odbijao, da nisam književnik, da to što pišem nije iz književnosti, No razgovor dodje ipak na kneževa dela, Ja pomenuh »Pesnika i Vilu«, a on se maši za jednu od knjiga na stolu, i stade mi ju čitati, Čitao je, čitao, — pročitao je celu; čitao mi je neke epigrame, sastavljene za svoje serdare i vojvođe, smejući se sam, zadovoljno i glasno, Odjedared, posred čitanja, zaklopi »Vilu«, pa promenjenim glasom:

— A beogradska štampa ne prestaje didi mene i moje Crno"Богсе, — reče, Čitaju li oni vaši tamo na vladi »Štampu«; vide li oni, kako mene i sve moje ruže? Čitaju i vide, a niko ništa da učini protiv toga!

— Kod nas je štampa slobodna, Vaše Visočanstvo; no ipak držim da je, nedavna, jedan napis uperen protiv Vas zabranjen —

— Nije, nije nijedan, obavešten sam dobro. Pa ni to vam nije dosta, već šaljete Da da pobiju i raznesu mene 1 зуе тоје! ,.,

— E zna, Visočanstvo, da su te bombe jedna nameštena 5 уаи 10

— E, nameštena! Jest, nameštena, znamo i od a Knjaz Nikola »porte ombrage« onima na Terazijama, pa treba zlikovce poslati ovamo da ga smaknu,

=- Ко и [о мегије .-.