Nova Evropa

Rad.

Mislim u ovom času na organizaciju rada, običnog, prostog i črubog, rada radničkog,

Rad je život, i osim spoljašnje, materijalne, strane, on mora da ima i da sadrži u sebi lepotu i radost, plemenitost, i idealizam, U radu je cilj i vrednost težnji, Rad zato moramo da radimo svi bez izuzetka, Ne samo zato da od rada živimo, već i zato da za rad živimo, Da rad spasemo, Da mu damo večnu mladost, i snagu pokolenja koje veruje i hoće da živi, Prestajanje i malaksavanje rada, ubistvo je naroda i čovečanstva. Svi uzroci uništenja rada podjednako su važni, Opasnost za rad nije samo u tome, da postane predmefom spekulacije, nego i u tome, da rad kao takav, sam po sebi, izgubi svoju unutrašnju vrednost, Radu treba, izgleda nam, da se pomogne,

Rad treba razrešiti, osloboditi okova kojima ga novac i ljudi bez srca ı bez duše sputaše, Rad treba izneti na vidno i na prvo mesto, Treba pokazati, da svi možemo da radimo, i da je rad pojedinca svojina napretka i sreće celine, Treba izvesti jedno revolucijoniranje rada, da bi rad dobio krila poleta i čežnje, Jer bez rada ne vidimo osnove moralu, bez rada nema pozitivnih vrlina, Ovo treba da osetimo i znamo svi bez razlike, lično, prosto, neposredno, Oporavljanje društva vezano je za obnovu morala, A ojačanje moralnog kadra — to nam izgleda van sumnje — može da dade jedino rad, i to obični, prosti i grubi rad, radnički rad, rad u znoju lica,

Ceo se narod i sastoji, uostalom, iz takih radnika, Podela na umne i telesne radnike nama je nepojmljiva, Rad je jedan, Umno raditi mogu izabrani, telesno raditi moraju svi, Od prividno malog, nevidljivog, besciljnog, jeftinog rada, imamo da sagradimo ideal, Sramota vremena je preziranje toga i takoga rada,

Za izvršenje organizacije rada postoji zavodljiv pokušaj, da se u tu svrhu upotrebe već postojeće družine i skupine, Da njihovi članovi poduzmu rad, razne vrste njegove, prema potrebi, prema mogućnosti, i prema prilikama, Ako bi na ovakav iskren i pošten apel ostale skupine gluve, imale bi se stvarati skupine nove, skupine u tu svrhu. A ako ni to ne ide, onda moraju pojedinci istupati napred, Motivacija ne gubi vrednosti, nedo ostaje, Baš kao što ostaje i abnormalnost današnje radinosti, Jer to je postalo danas generalno: da rad može da egzistuje samo kao manilestacija egoizma, ciničnog, mračnog, kriminalnog egoizma, Dok je, u suštini, rad bitna i osnovna funkcija normalnog života, Veliko ozdravljenje društva, nakon životinjskog rata, može da se zbude jedino u radu, Celo društvo mora da radi, A primarni i pravi rad je onaj prosti, grubi, radnički rad, rad u znoju lica,

Svet hoće uživanje! Neka se rad udesi tako, da mu donosi uživanje snage, odmora, svršenog dela, zdravlja, Svet hoće zaradu!

3