Nova Evropa

ријални интереси једног сталежа. редовно су у дијаметралној опреци са интересима другога сталежа, те се привредна политика састоји у томе да изналази златну средину између свих тих опречних интереса и настојања. аи O Poe __Поименце су интереси пољопривреде редовито у опреци са интересима индустрије и обрта. „Док пољопривреда настоји да се њени интереси тиме заштите што би се увоз страних аграрних продуката онемогућио високим царинама, индустрија баш напротив захтева слободан увоз аграрних продуката, очекујући да ће код ниских цена животних намирница и радничке наднице бити ниске; Овде су интереси индустрије донекле паралелни са интересима рад'ништва, чиновништва и средњег сталежа, дакле свих оних који су консументи атрарних продуката, Већ овде прелазимо у један актуелан и деликатан проблем: у проблем сукоба, између града и села. Код индустријалних продуката ствар је иста само обрнута. Овде индустријалци траже високу заштитну царину за своје продукте, да би они било боље одолевали иноземној конкуренцији, било своје продукте распачавали уз повољнију цену. Аграрци, напротив, на= стоје да се увоз индустријалних артикала, особито тканина те пољопривредних справа, ослободи сваке царине, те да тако јефтино дођу до продуката које они потребују. Интереси средњега сталежа, а донекле и радништва, — уколико не долази у опасност дотична, индустрија, — овај пут су паралелни са интересима пољопривреде. Услед тих различитих и супротних интереса појединих сталежа, ми видимо код народа који су прешли фазу нацијоналне борбе да се поједини сталежи групишу у сталешко-политичке ортанизације, да би тако своје захтеве и потребе на привредном пољу претворили у реалност. Тако постепено, уз радничке странке, добијамо и аграрне, те капиталистичко-консервативне формације. Карактеристично је да су, у одношају између народа, сталешки интереси скроз опречни. Интереси нашега аграрца, например, противни су интересу чешкога или немачког аграрца, јер он у њима гледа опасне конкуренте, дочим је немачки и чешки индустријалац противник нашој народној индустрији. Противно, интереси нашега аграрца иду паралелно са интересима немачко-чешког фабриканта. Овоме онај може јефтино да добавља аграрне продукте за прехрану радника, док страни индустријалац може опет јефтино да нашег пољопривредника опскрби продуктима индустрије. ~

Сад се ради о томе, да ли се интереси наших појединих привредних грана моту довести, и како, у склад са циљевима, Подунав-. ске Конфедерације.

Ми смо држава претежно аграрног карактера, са у нормално доба јаким извовом продуката пољопривреде и сточарства. Тенденца наше привредне политике морала би да иде данас ватим, да се тај извоз уз најповољније погодбе омогући, Пре рата ситуација код нас није била иста. Док се краљевина Орбија борила да својим атрарним продуктима нађе сигурну прођу, код нас. на бившој те-