Nova Evropa

лимо- и идеју о Подунавској Конфедерацији; идеју која чешће 38мукне, да се сад у једној сад у другој форми опет појави. о Није овде моја задаћа да улазим у политичку страну овог питања, и да из њега стварам закључке. Ја ћу са чисто економске стране, без икакве политичке натрухе, покушати да обележим наше становиште према том питању, | -

Још нигде није речено, шта би све у ствари имала да обухвати така Конфедерација. У једноме су сви који су за Конфедерацију сложни, а То је: да би се царинске границе, које су настале после преврата између појединих земаља, имале укинути. Сва царинска ограничења између појединих држава била би суспендована а промет би постао сасвим слободан и без плаћања икаквих пристојаба.

Ту Конфедерацију имале би сачињавати не само оне територије, које су некада припадале Аустро-угарској, већ и све земље које су се сјединиле с деловима тих територија. Дакле, читава Пољска, Румуњска, па тако, наравно, и читава Југославија. Једину би изнимку имала да прави Италија, прво што је она, према, својој величини сразмерно веома мало аустријске територије добила; а друго, што је та територија, осим 'Грста, без већег значаја. Према тому, царинска територија те Конфедерације била би даг леко већа нето територија Аустро-Угарске пре рата, Јер осим скоро читаве бивше монархије припадала би јој и територија читаве Пољске и Румуњске, те бивше Орбије, дакле некако све од Балкана. до Етеја, и од Црног до Јадранског Мора.

Ова овако повећана царинска територија наступала би према иноземству као једна целина, и склапала би јединствене трговинске уговоре за све државе које је сачињавају. Оличан пример имали смо у Немачкој, половином деветнаестог века када су многобројне, онда још потпуно самосталне државе, преко T. BB. »Zollvereina« биле уједињене у једну економску целину, за којом је тек много тодина касније следило и политичко уједињење, | Једно питање, уско спојено са заједничким Даринским подручјем, јесте ствар валуте, најме, дали би државе које би сачињавале царинско-економску Конфедерацију имале и једну заједничку валуту. Додуше то би била логична последица једног царинскот савеза. Али, узимајући у обзир велику разлику у курзевима појединих валута, квантитете новчаница у оптицају, те финансијалну ситуацију појединих држава, ни најзагриженији поборници идеје Конфедерације немају смелости да ово одлучно траже. |

Привредна политика појединих држава, има се водити, у нормалним временима, у знаку компромиса равних тежња и идеја. како се интереси једних људи не слажу увек са интересима друтих, тако је и интерес једнога народа често у опреци са. интересима. другог народа, Паче код једног те истог народа економски и мате-

33