Nova Evropa

sastavni deo istorije bar dve slovenske otačbine: Čehoslovačke i Jugoslavije, a:

Rodjen u Nimu, 3, januara 1849, Ernest Deni pripada jednoj od onih starih protestaniskih porodica koje stavljaju svoje ubedjenje iznad svih interesa i obzira, Sa majčinih usana on je slušao, kako sam kaže, »one svete reči što ostaju u srcu kao natpisi urezani u kamenu koje zasipa drumska prašina: u teškim časovima strepnje i bola, te reči oživljavaju i govore nam milim glasom koji Je davno zanemeo; one su moćne zato što dolaze iz groba, što silaze s neba«, Čovek od dužnosti, visoki duh koji svesno služi svome iđealu, Ernest Deni je celoga veka bio moralni borac. Ova osnovna crta njegova karaktera objašnjava celo njegovo delo i daje mu duboku unutrašnju bazu,

Tek što je završio svoje studije, Deni učestvuje, kao dobrovoljac, u ratu 1870, i u odbrani Pariza. — 27, januara 1871, sedmi pešadijski bataljon bivakovao je na bulevaru Rišar-Lenoar, Znalo se da se Žil Pabr vratio iz Versalja, gde je potpisao Каришасји. Opsadni topovi Srmeli su sve redje, dok najzad ne umukoše, Tada stari komandant, ne mogući da se savlada, zajeca nad uniženom otačbinom, Ali se ubrzo pribra, i obraćajući se vojnicima oko sebe, koji su fakodje plakali: »Zašto vi plačete? Ja sam star i neću dočekati dan pravde; ali vi ste mladi, vi ćete ga dočekati!« Mladići ultreše suze, Jedan od njih, podnarednik, svršeni djak Više Normalne Škole, zakle se u svome ranjenom srcu da će ceo život posvetiti pripremi bolje budućnosti... Pričajući, o Svetom Savi 1916, ovu uspomenu izbegloj srpskoj omladini, koja je tada tugovala za pollačenom domovinom, Ernest Deni nije rekao da je taj podnarednik bio on sam, i da je celoga veka neumorno radio na osfvarenju zaveta učinjenof one maglovite januarske večeri, On je strasno voleo svoju zemlju, i u tome je druga bitna crta njegova duha, Sve što je uradio ima isti veliki smer, Negdašnji dobrovoljac dočekao je retku sreću da vidi ostvaren san svoje mladosti,

Razmišljajući o fatalnoj usamljenosti Francuske 1870, Demi je bio stekao uverenje da se ona me može podići bez naslona na. slovenske narode, svoje prirodne saveznike, Jedan od njih, češki narod, privukao je prvi njegovu pažnju. U najernjim danima francuskopruskog rata, decembra 1870, poslanici češke Dijete uputliše kancelaru Bajstu svoj čuveni memorandum o spoljnoj politici monarhije, Ustajući protiv namere da se Alzas-Loren otme od Francuske »koja je toliko učinila za civilizaciju i kojoj dugujemo ostvarenje najviših načela čovečnosti i slobode«, oni su završavali svoj protest ovim proročkim rečima : »Taj čin poniženja jednoga slavnog i junačkog naroda bio bi nepresušni izvor novih ratova i, prema tome, novih žrtava za čovečanstvo i civilizaciju«., Usred zamukle Evrope, ovaj poklič pao je kao melem na francuska srca, i Ernest Deni, koji je već poznavao Husovu istoriju i čilao Consuelo od Žorž-Sandove, osetio je naročitu ljubav prema Česima, —

5