Nova Evropa

mnogo Кпехоуа, бепегаја i drugih visokih časnika i gospoštije, pa onda raznih profesora, inžinjera, lekara, umetnika, bankara i, napokon, prostih vojnika, većinom kozaka, tako rekuć vojnika od zanata, Prvi su odlučni meprijatelji boljševičkog režima, Oni ga mrze, Drugi, intelektualni profesijoniste, živeli su u semci prvih, a sada kad tog sunca više nema, oni su s dana na dan nezadovoljniji, i vruće žele povratak k svojim kućama, te se neki polako, a neki brže i otvoreno odmeću u boljševike, A treći traže jesti, i ništa više ; a kada im se ne da, tad se bune kao nekad rimski robovi, ili kao njihovi drugovi tu skoro u Carigradu,

Zašto oni prvi mrze novi poredak ? Mi im nismo postavljali to pitanje, jer nam Je odgovor poznat, Izdubili su vlast iz ruku, a sa vlasti i ugodan, obilan i raskošan život, Mi njih stoga potpuno shvaćamo ; ali nam ne ide u glavu, kako da oni takodjer ne shvate sadašnju Те и koja nije ništa drugo do matematična proporcijonalna linija, koja se je sada upravo toliko spustila u dubine masa koliko su oni nad tim istim masama nekoć bili izdignuti.

To je jedan tačan i neoboriv zakon, koji bi čak mogao da dobije i svoju formulu, Uvek se je on u istim prilikama pojavljivao, od iskoni sveta, Zove se podela hleba u običnom životu, a u kićenom ili naučnom jeziku: zakon socijalnih razmera, Sastoji se u tome da se manjak onih koji daju, oseća u istom razmerti kao višak kod onoga koji prima i gomila dobra, i stoga sve što se ovaj više u bođatstvu uzdiže, to oni u veću bedu upadaju, i u istome se razmeru udaljuju — on prema fore, a oni prema dole — obe strane od polazne tačke na kojoj su bili jednaki, i gde su u istoj meri uživali plodove svoga truda i namaknuta dobra, Kad ta udaljenost od središta dostigne i predje vrhunac rastegljivosti, dakle mogućnosti ljudskoga snošenja i poniženja, tad se uskomešaju vrhovi i jedne i druge strane, polete jedni prema drugima, i u tome srazu sledi uništenje jednih, ili barem oslabljenje ili izjednačenje, Kako kada.

Koliko se je to već puta opetovalo, i skoro uvek s istim rezultatom : slabiji podlegne, То je neizbeživo. Ali bilo je ponekad i drugih rešenja, a sastojala su se u otvaranju ventila, ili u veštačkom slvaranju nove fronte, Ono prvo rešenje sliči narkozi, koja se daje bolesniku da mu se ublaže na časove bolovi. Majstori u otvaranju ventila bili su Rimljani, sa svojim »panem et circenses«, kruha i zabave gladnoj, žednoj, i podivljaloj masi, da bi ju se za neko vreme ukrotilo i zabavilo, Drugi jedan način bio je, — što je bacilo najcrnju i najsramotniju mrlju na savest ljudstva, a u kojem su opet Rimljani bili učitelji : Nezadovoljnoj i buntovnoj masi predstaviti neprijatelja u kršćanima ; pitanje o podeli hleba okrenuti u mržnju protiv jedne rase, plemena, kaste, ili religije, Tada se počinjaju najveći zločini, najstrašniji i najokrutnii, kada vešti dreseri neopaženo okreću socijalna pitanja u verska ili nacijonalna.

Koliko smo i mi u tome i od toga patili, a koliko i danas trpimo zavedeni u iste zablude ? Oprostite nam ovu digresiju.

Nego da se povratimo onoj drugoj skupini intelektualnih protesijonista. Nalazeći se u sredini, oni se uvek boje promena i brižljivo

44