Nova Evropa

бискуп задарски, бискупи дубровачки, сплитски, шибенски, хварски и которски; исто тако бискупи крчки, тршћански, поречки; исто тако надбискуп врхбосански; бискупи мостарски, требињски, бањалучки, Коначно надбискуп барски.“ — Резултат овога бревеа био је, да су наши противници у Италији и наши талијанаши почели доказивати, како искључиво право на завод имају Далматинци, јер да су они једини доприносили за подигнуће његово, Хајка је започела предвођена незадовољним каноницима, а подупирала их је иридента и шовинизам, који нису могли лаке душе гледати да Хрвати имају један овако богат институт, Ови су дакле надали дреку да су завод основали Далматинци, што је било, према њиховој политичкој тадашњој идеологији, исто што и Талијани. Данас, иако су неке од далматинских бискупија у Рапалу за нас изгубљене, није уједно уговором признато да су у њима само Талијани, па ће имати и надаље свештеници из Задра и Трста права на Св, Јероним, али тек они који су родом и језиком Хрвати или Словенци, какб то предвиђају закони бревеа.

Двадесетидеветога августа 1901, започела је голема борба (са провалом талијанаша и каноника у Завод Светог Јеронима), а довршена је тек у марту 1902. Читава једна велика литература политичка и научна —- развила се око тога питања током борбе, јавне и потајне, за које се променио назив заводу из „СоПефшт Шегопупцапшт Стоабагит" у „СоПефит Шегопупчапшт Шупсогшт“. Заправо је у целом томе спору тек Црна Гора имала успеха, јер је у Риму интервенирала (по Г. Лују Војновићу), да се стари назив поврати, јер тај је укључивао сва подручја народна. Наравно, тадашње политичке страсти нису допустиле мирнија расуђивања, и држало се да је повратак ка старом називу један губитак, Данас, кад смо своји и уједињени и са Црном Гором, тај историјски назив, који вреди за све јужне Словене, неће нас много узнемирити; напротив, спречиће непотребна објашњавања и полемизирања, како да назовемо тај завод. Дипломатска натезања исцрпена су декларацијом Ватикана Црној Гори (од 1. Ш, 1902), којом се Црној Гори јавља „да ће се завод звати СоЛебшт Н. Шупсогшт, под којим се називом разумевају католички јужни Словени дијецеза у познатим апостолским писмима“.

Ту је државни тајник Рампола мислио у првом реду на бреве „Slavorum Gentem", Уједно је загребачки надбискуп примио писмо папе Леона ХШ, којим му он доставља своју одлуку, да се враћањем старога назива не мења садржина списа „ЗЈауогшт Сепјет“ ни у чему; „Што смо ми заводу име променули, нема нитко разлога потужити се, будући да права која народу Вашему на колегиј допадају нису отуда претрпела никакове штете, нити су и у чему смањена, К томе је нашим декретом све оно, укупно и појединачно, ушчувано и утврђено, што је о том заводу садржано у бревеу ЗТауогит Gentem,” — Ta cy права онда уживали наши бискупи све до навештења рата, кад је Италија запечатила врата на заводу, а с богатим приходима и даље „врло

132