Nova Evropa

proletarijata, Borbu naroda zamenila je borba klasa, i socijalizam je u akciji, Sukob svakako neće prestati sutra, i mora doneti rezultate, i preporod društva kakav još nije zabeležen u istoriji ČOvečanstva, :

Asim Behmen.

Masarik prema socijalizmu.

{Za ovaj članak poslužili smo se odeljcima iz knjige G. Vladimira Dvornikovića »T, G. Masaryk, filozof i vodj češkoga naroda«, koja je spremna za štampu. Iz iste knjige doneli smo već ranije odeljke o Masarikovu nacijonalizmu, u 10, broju »Nove Evrope« od 1920.)

Masarik se računa danas medju prve evropske socijologe, iako je njegov književni i naučni rad daleko opsežniji i preko okvira socijologije, Uz veća dela, te rasprave, predavanja, brošure, napisao je Masarik — osobito za vreme rata — bezbroj članaka, po prvim svetskim časopisima i novinama. Još ranije bio je pokrenuo u Češkoj dva časopisa, kojima je sam bio najmarljiviji saradnik {>Athenaeum«, 1883—1888, i »Naše doba«, od godine 1903), Većina rada Masarikova pretežno je monografskog značaja, Medju dela, koja obuhvataju veliko područje, spadaju njegova »Rusija i Evropa«, te njegova značajna rasprava o marksizmu,

U studije socijalnog pitanja utrošio je Masarik pola svoga veka, ali nije u tom pogledu nikada zapadao ni u koji »-izam«, nego se držao najšireg gledišta etičko-humanog, s kojega je posmatrao svako pitanje jednako socijalno kao i nacijonalno, Osetio je svu oštrinu današnjih društvenih problema, i svu neetičnost današnjih teških socijalnih prilika. O tome svedoči osobito njegovo kritičko delo o marksizmu, istorijskom materijalizmu, i njegovim jednostranostima {u Pragu 1898), Već iduće godine izišlo je,u Beču i nemačko izdanje ovoga dela: »Philosophische und soziologische. Grundlagen des Marxismus«, Marksizmom se Masarik uopće mnogo bavio, U V i VI svesci svoga dnevnika »Naše Doba« napisao je dve raspravice o hrizi marksizma, i studiju o Lasalu (u XII svesci »Мазев Пођа«),

Ranija njegova radnja, o elicii socijalizmu, izišla je u Pragu 1886; »O stajalištu socijalističke stranke prema pitanjima moderne celike«. U svojim časopisima dodirivao je često stajališta i poglede socijalističke stranke, U knjižnici »Časa« izašle su onda sledeće socijološke brošure Masarikove, »Pravo Dprirodjeno i istorijsko« (1900); »ideali humaniteta« ({1901); » Inteligencija i religija, Diskusija o religiji« (II izdanje); »Za slobodu savesti i učenja«; »Znanost i crkva«, U njegovu dnevniku »Naše Doba«, štampane su rasprave »Moderni čovek i religija« i »Priručnik socijologije« {1901),

Masarik spada, dalje, medju najbolje poznavaoce Rasije, njene književnosti, religijoznosti i istorije, i njenih socijalnih pokreta, koje je studirao sve većinom na prvim neposrednim vrelima, Pred sam rat započeo je s izdavanjem naširoko zasnovanog dela o Husiji i o

173