Nova Evropa

priznanja i iskrenog rodoljublja ne može da se uzdrži a да пе zavapi:

Bugarsko, Bugarsko, prekrasan si kraj, · No sirotna si, Bugarsko, u ponosnim imenima,

Po tvojim pitomim brdima, i golim vrhovima, Ni spomena ni znaka na slavne vekove,

Tu je sve izumrlo, i u burjanu ćuti, Tvojoj staroj prošlosti ni grob ne liči,

Ti si vekovima vladala, no nidde tome ne osta (габа, Padala si, ustajala si, ali sve je to mrakom prekrito.,

Krvava je ona strašna {istorija Bugarske), niz nesreća, beda, Optužnica je ona svagdašnja na naše dedove,

Oni dolažahu, umirahu slučajno na ovom sve{u, Bez Kosova pošiboše, umreše bez zaveta,

Bugarsko, imala si dobre i loše dane, No gola si, ostala si bez slavnih starina,

Velikim predanjima nisi zagrejana fi, Jedine su ti uspomene na sram i patnju,

(L Vazov, u prevodu LJ. Lotića.) Još karakterističnija nego sama pesma, možda, je ova

Napomena, Siromaštvo otačbine naše u kakvim god bilo spomenicima, vezanim za istorijsku prošlost našu, zbilja poražava, Ni tvrdjave, ni zamka, ni spomenika kakovofđa, ni vajarske rabote, ničega uopšte što bi govorilo o bugarskoj prošlosti, Skoro sve razvaline koje imaju kakvu čod važnost, po dradnji i po stilu, sve su ostaci vizantijske vladavine. I jedina važna starina, tvorevina Asenovaca, Saborna Crkva Svetog Dimitrija u Trnovu, jedna je gruba rabota koja daje svedočbu sasvim žalosnog pojimanja ukusa, Tako isto i crkva u Bojani, na Vitošu Polju, Vajarski radovi u Preslavi doneseni su tamo iz nekog opljačkanog grčkog grada. Nije ostalo nikakvih prosveinih ni umefiničkih tragova, Smešno je da bedimo Turke što nemamo nikakvih spomenika iz starine, ;

Ту, Магоу.

Lično, mene je stid da podupirem svoju tezu navodeći ovu gorku optužbu protiv domovine od strane jednog pesnika i rodoljuba, i ja ne bih toga činio da Evropa nije tako svirepo krivo ocenila moju rodjenu zemlju, i da Bugari nisu s predumišljajem uništili nesamo ljudske ostatke srpskoga naroda, nego i spomenike iz davnina па ilu koje su preplavili,

179